Prolećna setva kukuruza, soje, suncokreta i drugih važnih ratarskih kultura u Srbiji očekuje se da započne za desetak dana, čim se obezbede odgovarajući vremenski uslovi, posebno vlažnost i temperatura zemljišta. Mnogi poljoprivrednici su se već pripremili za ovu ključnu fazu, obezbeđujući seme, mineralno đubrivo i potrebnu mehanizaciju još tokom jeseni. Preostaje im samo finalna predsetvena priprema oranica, koje su sada vlažne zbog nedavnih padavina.
Dr. Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu očekuje da će se setva kukuruza odvijati od 10. do 15. aprila, kada se zemlja prosuši i temperatura u zoni zrna dostigne između 10 i 12 stepeni. On naglašava važnost pravljenja pravih dubina prilikom setve: sejalice treba podešavati na pet centimetara za teža zemljišta, a na sedam za lakša, kako bi se obezbedilo optimalno nicanje. Bekavac takođe ističe da je januarski sneg pomogao da se obezbede potrebne zalihe vlage.
Očekuje se da će ove godine biti zasejano manje od 900.000 hektara kukuruza, što predstavlja smanjenje u odnosu na prošlu godinu, delom zbog nepovoljnih klimatskih uslova tokom leta. Poljoprivrednici se sve više opredeljuju za setvu ozime pšenice kao sigurnijeg izbora.
U Vojvodini, kalkulacije troškova za setvu kukuruza pokazuju da će poljoprivrednici morati da izdvoje između 900 i 1.000 evra po hektaru, što je više od 100.000 dinara. Ako se trenutna cena kukuruza kreće oko 20 dinara po kilogramu, proizvođači će trebati prinos od najmanje šest tona po hektaru da bi pokrili troškove proizvodnje.
Za suncokret se najavljuje povećanje površina u odnosu na prethodne godine, jer je proizvodnja soje znatno opala zbog suše. Setva suncokreta već je započela, a očekuje se da će površine dostići između 280.000 i 290.000 hektara. Suncokret se sve više preferira zbog svoje sposobnosti da bolje podnosi sušu i visoke temperature, zahvaljujući dubokom i razgranatom korenovom sistemu.
Dr. Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret pri IRP-u, savetuje ratarima da prilikom izbora hibrida uzmu u obzir prisutne korove i da se drže plodoreda, ne sejući suncokret na istom mestu više od četiri do pet godina. Preporučuje da se setva započne kada temperatura u setvenom sloju dostigne osam do devet stepeni, što se obično dešava početkom aprila ili krajem marta.
U uslovima promenjenih klimatskih uslova, pravilno primenjene agrotehničke mere igraju ključnu ulogu u postizanju stabilnih prinosa. Suncokret će, kako se očekuje, postati sve značajnija biljna vrsta na ovim prostorima, ali je važno poštovati preporučene mere gajenja.
Goran Miletić iz Čeneja planira da posadi 30 jutara suncokreta i istu površinu kukuruza. Ovaj poljoprivrednik se odlučuje za suncokret zbog njegovih prednosti u sušnim uslovima, posebno nakon što su prošle godine imali gubitke sa sojom. On naglašava da je obezbedio seme i mineralno đubrivo tokom jeseni, a subvencije od 18.000 dinara po hektaru predstavljaju značajnu podršku ratarima.
Stanko Guberina iz Budisave planira da umesto soje posadi oko 20 jutara suncokreta, očekujući bolji ekonomski efekat. On planira da zadrži deo soje, kako bi diversifikovao rizik, jer se poljoprivredne kulture mogu različito ponašati iz godine u godinu.
Cene semena prolećnih kultura su uglavnom ostale stabilne u odnosu na prošlu godinu, dok je mineralno đubrivo malo poskupelo zbog globalnih ekonomskih i političkih dešavanja. To će dodatno opteretiti one proizvođače koji nisu obezbedili repromaterijal na vreme. Povećane cene i neizvesnost u proizvodnji dodatno komplikuju situaciju na tržištu, čineći planiranje i sprovođenje setve još izazovnijim.
