Rat u Ukrajini traje već 1.291 dan, a situacija na terenu i dalje je napeta. Najnovije informacije govore o granatiranju Dnjeprovskog okruga od strane ruskih snaga, dok su ukrajinske vojske izvele napad na rafineriju u Rjazanju. U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da dođe u Moskvu na mirovne pregovore, naglasivši da je Rusija spremna da obezbedi bezbednost tokom sastanka. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, je istakao da se radi o pozivu na razgovore, a ne na kapitulaciju, dok je Zelenski istovremeno održao sastanak sa slovačkim premijerom Robertom Ficom.
Prema izvorima iz ukrajinske vojske, trenutno se na teritoriji Ukrajine nalazi oko 700.000 ruskih vojnika, od kojih je većina koncentrisana u Donjeckoj oblasti. Ova informacija dolazi iz Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, a uključuje ne samo regularne trupe, već i snage za podršku, specijalne jedinice i Nacionalnu gardu. Predstavnici GUR-a takođe su naglasili da vojnici iz Severne Koreje, koji su uključeni u sukob, deluju isključivo na teritoriji Rusije.
U kontekstu mirovnih pregovora, Zelenski je odbio Putinov poziv da dođe u Moskvu, ističući da ne može da poseti prestonicu „teroriste“ dok njegova zemlja pati od napada. Umesto toga, predložio je da Putin dođe u Kijev, naglašavajući da je spreman za dijalog u bilo kojem formatu. On je takođe osudio Putinovu politiku koja uključuje podsticanje energetskih blokada Ukrajine, tvrdeći da bi, da je Putin zaista zainteresovan za mir, prekinuo takve akcije.
Zelenski je, tokom sastanka sa Ficom, govorio o značaju energetske sigurnosti Ukrajine, zahvalivši evropskim zemljama, uključujući Slovačku, za pomoć u snabdevanju energijom. On je apelovao na međunarodne partnere da pojačaju pritisak na Rusiju kako bi se okončao sukob. Fico je, sa svoje strane, izrazio zabrinutost zbog ukrajinskih napada na naftovod Družba, ističući da će to pitanje biti na dnevnom redu njihovih budućih razgovora.
U međuvremenu, ukrajinske snage su napale rafineriju u Rjazanju, koja je jedna od najvećih u Rusiji. Ovaj napad je deo šire strategije ukrajinskih vojnih vlasti da targetiraju ključne energetske infrastrukture kako bi oslabile rusku sposobnost da nastavi sa ratom. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine je potvrdio da je napad izveden u noći 5. septembra, a procenjuje se da će ovo imati značajan uticaj na domaću proizvodnju nafte u Rusiji.
U poslednjim vestima, ruski agent je uhapšen u Zaporožju dok je pripremao napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Ovaj agent, dvadesetosmogodišnji student elektrotehnike, navodno je radio za rusku vojnu obaveštajnu službu i prikupljao informacije o koordinatama trafostanica.
Na terenu, situacija ostaje izuzetno teška. Ruske trupe su granatirale privatne kuće u Dnjeprovskom okrugu Hersona, pri čemu je jedna žena izgubila život. Takvi napadi dodatno komplikuju humanitarnu situaciju u regionu, gde su mnogi civilni stanovnici pogođeni sukobom.
Ukrajinski predsednik je istakao potrebu za jačom međunarodnom podrškom, naglašavajući da je rešenje sukoba teže nego što se ranije očekivalo, te da će evropske zemlje igrati ključnu ulogu u bezbednosnim garancijama za Kijev. U tom kontekstu, američki predsednik Donald Tramp je najavio da se radi na obezbeđivanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu, što bi moglo pomoći u smirivanju sukoba.
Sve ove informacije ukazuju na to da se situacija u Ukrajini i dalje razvija, a međunarodna zajednica ostaje u potrazi za rešenjima koja bi mogla dovesti do trajnog mira. Uz sve veće vojne tenzije, ključni izazov ostaje pronalaženje diplomatskih rešenja koja bi omogućila okončanje sukoba i obnovu stabilnosti u regionu.
