Rat u Ukrajini se nastavlja već 1.290 dana, a situacija se dodatno komplikuje nakon sastanka „Koalicije voljnih“ u Parizu, gde je predsednik Francuske, Emanuel Makron, najavio raspoređivanje vojnih snaga iz 26 zemalja u Ukrajini kao deo međunarodnih bezbednosnih garancija. Ova odluka dolazi u trenutku kada Rusija jasno stavlja do znanja da neće prihvatiti prisustvo stranih mirovnjaka na ukrajinskoj teritoriji. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je da Rusija neće tolerisati takve akcije, dok je generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, odbranio pravo Ukrajine da odlučuje o prisustvu stranih trupa na svojoj teritoriji.
Premijeri Italije i Poljske, Đorđa Meloni i Donald Tusk, su potvrdili da njihovi zemlja neće slati vojnike u Ukrajinu, što dodatno komplikuje međunarodnu situaciju. Meloni je naglasila da Italija ne planira da učestvuje u misiji mirovnog nadzora u Ukrajini, dok je Tusk izjavio da Poljska, iako je glavni logistički centar za pomoć Ukrajini, ne planira slanje trupa čak ni nakon završetka rata.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin je, prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, pozvao predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u Moskvu na razgovore, a ne na kapitulaciju. Zelenski je, međutim, odbio ovaj poziv, što dodatno pokazuje tenzije između dve strane.
Prema informacijama iz Ministarstva odbrane Rusije, tokom noći između 4. i 5. septembra, oboreno je 92 ukrajinska drona, što ukazuje na nastavak intenzivnih borbenih dejstava. Ova situacija je dodatno naglašena izjavom stalnog predstavnika Rusije pri UN, Vasilija Nebenzje, koji je istakao da je za postizanje trajnog mira u Ukrajini neophodno priznati nove teritorijalne realnosti, uključujući Krim i četiri regiona koja su postala deo Ruske Federacije.
Na sastanku „Koalicije voljnih“ u Parizu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da su lideri pokazali konkretne rezultate i razgovarali o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. U ovoj situaciji, ukrajinski predsednik Zelenski je upozorio da će Putin iskoristiti sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom kao „dozvolu“ za nastavak rata, što dodatno komplikuje globalnu geopolitičku situaciju.
Ovo stanje u Ukrajini, koje se odražava kroz različite oblike međunarodne podrške i otpora, pokazuje složenost sukoba i izazove sa kojima se suočavaju sve strane u ovom konfliktu. S obzirom na to da se rat nastavlja, međunarodna zajednica se suočava s pitanjem kako da reaguje na ove nove okolnosti i kako omogućiti mirno rešenje.
S obzirom na trenutne tenzije i nesigurnosti, budućnost Ukrajine ostaje neizvesna. Kako se situacija razvija, jasno je da će međunarodna saradnja i dijalog biti ključni u postizanju trajnog rešenja ovog sukoba. Na kraju, ostaje da se vidi kako će se odvijati dalji pregovori i kakve će posledice imati odluke koje su donete na sastanku „Koalicije voljnih“ u Parizu.
