Rat u Ukrajini traje već 1.377 dana, a uprkos brojnim naporima za postizanje mirnog rešenja, rezultati su i dalje neuhvatljivi. Nedavni razgovori u Moskvi nisu doneli značajne pomake, dok je na sastanku NATO-a u Briselu Rusija označena kao „stalna pretnja“ za zemlje članice. Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner, izvestili su predsednika o petosatnom sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski očekuje nastavak konsultacija sa Vašingtonom, dok je Tramp istakao da je za rešenje krize potrebno dvoje, slikovito navodeći da je „za tango potrebno dvoje“.
U Briselu su se sastali šefovi diplomatija NATO-a, gde je Rusija ponovo označena kao ozbiljna pretnja, a generalni sekretar NATO-a Mark Rute je naglasio potrebu jačanja snaga na istočnom krilu Alijanse. Rute je upozorio na „nepromišljene akcije“ Rusije, koje uključuju kršenje vazdušnog prostora i sajber napade na članice NATO-a. Ministri su se dogovorili da se izdvajanje za odbranu poveća na 5% do 2035. godine, uz podršku Ukrajini kao ključni element u ostvarivanju tog cilja.
U međuvremenu, na terenu, situacija ostaje napeta. U Odesi su tokom noćnog napada ruskih dronova povređene najmanje šest osoba. Načelnik regionalne državne administracije Oleg Kiper izvestio je da su jedinice protivvazdušne odbrane uspele da unište većinu dronova, ali da je zabeležena šteta na civilnoj i energetskoj infrastrukturi. Požari izazvani napadima brzo su ugašeni, a za stanovnike oštećenih kuća postavljena su skloništa.
Prema izveštaju RIA Novosti, broj sankcija uvedenih protiv Rusije od 2014. godine približio se 31.000, s tim da su najviše sankcija doneli Sjedinjene Američke Države, Kanada i Švajcarska. Od februara 2022. godine, više od 92% ovih sankcija je uvedeno kao odgovor na rusku agresiju.
U nastavku dijaloga, Vitkof i Kušner su se sastali sa glavnim ukrajinskim pregovaračem Rustemom Umerovim, pokušavajući da nastave razgovore o okončanju rata. Vitkof je izjavio da su razgovori sa Putinom prošli „razumno dobro“, ali da ostaje neizvesno šta će se desiti nakon toga. Tramp je naglasio da „Putin želi da se rat završi“, ukazujući na potrebu za konstruktivnim dijalogom.
Zelenski je istakao da se ukrajinska delegacija priprema za sastanke sa američkom administracijom i da su pregovori na osnovu rezultata sastanka u Moskvi ključni za buduće korake. „Svet sada oseća mogućnost okončanja rata, a trenutna aktivnost u pregovorima mora biti potkrepljena pritiskom na Rusiju“, rekao je Zelenski.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica nastavlja da prati situaciju u Ukrajini, a pritisak na Rusiju se sve više povećava. Na sastanku NATO-a je naglašeno da je potrebno nastaviti jačanje saveza i saradnje među članicama kako bi se odgovorilo na pretnje koje dolaze iz Moskve. Čini se da su okolnosti takve da će pregovori biti ključni za budućnost regiona, ali i za globalnu stabilnost.
Ove informacije ukazuju na kompleksnost trenutne situacije i izazove koji se nalaze pred svim uključenim stranama. S obzirom na to da rat traje već više od tri godine, mnogo je neizvesnosti oko toga kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i godinama. U međuvremenu, humanitarna kriza i dalje se pogoršava, a međunarodna zajednica nastavlja da traga za rešenjima koja bi omogućila trajni mir i stabilnost u regionu.
