Rat u Ukrajini traje 1463 dana, a povodom četvrte godišnjice sukoba, Generalna skupština Ujedinjenih nacija (GSUN) usvojila je rezoluciju kojom se podržava Ukrajina. Tokom glasanja, Sjedinjene Američke Države i Kina su se uzdržale, dok su Rusija i Belorusija glasale protiv. Rezoluciju je sastavio Kijev uz podršku nekoliko evropskih zemalja, dok je 12 država glasalo protiv, 107 za, a 51 zemlja, uključujući Srbiju, bila je uzdržana.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da nije bilo pritisaka od strane administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa uslovima isporuke oružja Ukrajini. U razgovoru sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, Zelenski je naglasio potrebu za izmenama zakonodavstva EU koje bi omogućile zaustavljanje ruskih tankera i konfiskaciju ruske nafte.
U međuvremenu, Kanada je najavila novu tranšu vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 300 miliona kanadskih dolara, kao i sankcije za 100 brodova iz tzv. ruske tajne flote. Ova pomoć uključuje i više od 400 oklopnih vozila, a Kanada planira da obnovi dugogodišnji program obuke ukrajinskih vojnika.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je tokom sednice Saveta bezbednosti UN-a povodom godišnjice sukoba izjavio da rat u Ukrajini ostaje „mrlja na kolektivnoj savesti“ i ponovo pozvao na trenutni prekid vatre. On je pohvalio napore SAD-a i drugih zemalja u pokušajima okončanja sukoba, ali je naglasio potrebu za konkretnim merama kako bi se smanjila eskalacija i stvorio prostor za diplomatiju.
Zelenski je takođe rekao da nije bilo pritisaka na Ukrajinu od strane Trampove administracije u kontekstu isporuka oružja. On je naglasio da su evropski saveznici ti koji snose troškove za američko oružje, čime je izrazio zahvalnost za podršku koju Ukrajina dobija.
U Kijevu je obeležena četvrta godišnjica ruske invazije, sa izjavama ukrajinskog predsednika da će Ukrajina učiniti sve što je u njenoj moći da postigne mir, dok je istovremeno ukazao na to da ruski predsednik Vladimir Putin nije ostvario svoje ciljeve. Jedanaest evropskih zvaničnika je prisustvovalo samitu „Ukrajina – zemlje Severne Evrope i Baltika“ i sastanku Koalicije voljnih, gde je glavna poruka bila nastavak podrške Ukrajini od strane evropskih saveznika.
U razgovorima sa EU, Zelenski je naglasio važnost akcija koje bi mogle da dovedu do mira, ističući da na evropskom tržištu „nema mesta za rusku naftu i gas“. On je predložio konkretne korake, uključujući zakonske izmene koje bi omogućile zaustavljanje ruskih tankera i zaplenjivanje nafte koju prevoze.
Evropska komisija planira da 15. aprila podnese zakonski predlog o trajnoj zabrani uvoza ruske nafte, što je deo šireg napora da se smanji zavisnost Evrope od ruskih energetskih resursa. Ove inicijative dolaze u trenutku kada se svet suočava sa teškim posledicama rata, a međunarodna zajednica nastoji da pronađe rešenje koje bi omogućilo trajni mir u regionu.
Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici nastavljaju da apeliraju na međunarodnu zajednicu da pojača pritisak na Rusiju kako bi se okončao sukob i obezbedila stabilnost u regionu. Ukrajina se suočava sa teškim izazovima, ali uz podršku međunarodnih partnera, nada se da će uspeti da prevaziđe trenutne teškoće i postigne dugoročni mir.
