Rat u Ukrajini traje 1462 dana, a danas se obeležava tačno četiri godine od njegovog izbijanja. Ovaj sukob sa Rusijom doveo je do hiljade smrti, raseljavanja miliona ljudi i ozbiljnih globalnih političkih i ekonomskih posledica. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, naglašava ozbiljnost trenutne situacije, dok sukobi na frontu i dalje traju, a pregovori o miru ne donose rešenja. Ovaj rat je značajno promenio evropski bezbednosni sistem, pokrenuo rasprave o energetskoj nezavisnosti i uticao na evrointegracije zemalja u regionu. Evropska unija i svet pažljivo prate razvoj događaja, dok Ukrajinci i dalje brane svoj teritorijalni integritet i suverenitet.
U poslednjim vestima, Evropska unija nije uspela da postigne dogovor o uvođenju 20. paketa sankcija Rusiji, što je izazvalo zabrinutost među članicama. Premijer Mađarske, Viktor Orban, ponovo je optužio EU i Ukrajinu za mešanje u mađarske izbore, dok je francuski predsednik Emmanuel Makron pozvao EU da poveća pritisak na Rusiju i usvoji nove sankcije. Ukrajinski vojni zvaničnik, Kirilo Budanov, najavio je mogućnost nove runde pregovora između Rusije i Ukrajine krajem ove nedelje. Nažalost, sukobi na terenu traju, a poslednji napad dronovima u oblasti Odesa odneo je živote dve osobe i povredio tri.
U Kijevu je danas pristiglo jedanaest visokih stranih zvaničnika, uključujući lidere Evropske unije i premijere baltičkih zemalja, kako bi obeležili godišnjicu rata. Tokom posete, strani lideri prisustvovaće molitvi za Ukrajinu i odati počast poginulim braniteljima. Ove godine, Ukrajina je zabeležila značajne gubitke protiv ruskih snaga, prema podacima ukrajinskog Generalštaba, ukupni borbeni gubici ruskih trupa od početka rata iznose oko 1.261.420 ljudi.
Ukrajinski ministar energetike, Denis Šmihalj, izvestio je da su ruske snage od početka agresije 24. februara 2022. godine napale ukrajinska energetska postrojenja 5.796 puta. Ove napade su rezultirali velikim gubicima i izazvali velike probleme u snabdevanju energijom, što dodatno otežava život običnih Ukrajinaca tokom zime.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da će informacije o mogućem naoružavanju Kijeva nuklearnim oružjem od strane Londona i Pariza uticati na pregovore. Ove informacije su označene kao ozbiljna pretnja za režim neširenja nuklearnog oružja i ukazuju na mogućnost daljih eskalacija sukoba.
Uprkos izazovima, predsednik Zelenski je u svom obraćanju povodom godišnjice rata istakao da je ukrajinski narod uspeo da održi svoju državnost i nezavisnost, uprkos planovima Kremlja da brzo zauzme Kijev. „Naš narod nije podigao belu zastavu – branio je plavo-žutu“, istakao je Zelenski, naglašavajući odlučnost Ukrajinaca da se bore za svoju slobodu.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, poručila je da mir u Ukrajini mora biti postignut pod uslovima Kijeva, a ne pod pritiscima drugih zemalja. „Evropa stoji uz Ukrajinu, finansijski i vojno, u ovoj surovoj zimi“, dodala je.
U svetlu svih ovih događaja, građani Ukrajine suočavaju se sa neizvesnošću dok ulaze u petu godinu sukoba. Mnogi izražavaju zabrinutost zbog budućnosti, očekujući konkretne rezultate pregovora i završetak sukoba. Dronovi su takođe postali oružje u ovom ratu, a nedavni napad na crpnu stanicu naftovoda Družba u Rusiji pokazuje da sukobi ne ostavljaju prostora ni za mir.
Ova četvrta godišnjica rata predstavlja trenutak refleksije za Ukrajinu, ali i za međunarodnu zajednicu koja se suočava s izazovima koje donosi ovaj dugotrajni sukob. U svetlu ovih događaja, jasno je da će Ukrajina nastaviti da se bori za svoju slobodu i nezavisnost, dok svet pažljivo prati razvoj situacije.
