Rat u Ukrajini traje već 1.486 dana, a situacija se i dalje komplikuje na nekoliko frontova. Evropski savet je usvojio zaključke koji se odnose na podršku Ukrajini, uključujući očekivanje isplate prve rate kredita do početka aprila. Ove zaključke su podržale 25 članica EU, dok su premijeri Mađarske i Slovačke, Viktor Orban i Robert Fico, odbili da potpišu dokument. Orban je blokirao odobravanje kredita EU za Ukrajinu u iznosu od 90 miliona evra, kao i 20. paket antiruskih sankcija, nakon što je obustavljena isporuka ruske nafte preko naftovoda Družba.
Prema izjavama iz Mađarske i Slovačke, obustava protoka ruske nafte kroz ovaj naftovod traje od kraja januara, a ukrajinske vlasti nisu nastavile sa isporukama. U međuvremenu, mađarski premijer je naglasio da Mađarska ima pravo da blokira sredstva za Ukrajinu, pozivajući se na pravne razloge i proklamacije iz decembra.
U Zaporoškoj oblasti, situacija na terenu ostaje kritična – juče je jedna žena poginula, dok su muškarac i desetogodišnji dečak povređeni u napadima ruskih snaga. Ove napade je potvrdio šef regionalne vojne administracije Ivan Fedorov, koji je takođe naveo da su privatne kuće uništene tokom noćnih napada, a da je infrastruktura u gradu Zaporožju takođe pogođena, ostavljajući oko 40.000 potrošača bez električne energije.
U Briselu, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je da će EU pronaći način da obezbedi 90 milijardi evra kredita Ukrajini, uprkos protivljenju Mađarske. Nakon sastanka, naglasila je da će sredstva biti obezbeđena „na ovaj ili onaj način“, uprkos neuspehu lidera EU da uvere Orbana da odustane od blokade.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izrazio nezadovoljstvo zbog neuvođenja 20. paketa sankcija Rusiji, smatrajući da bi takve mere povećale pritisak na Moskvu da se okrene pravom miru. On je ukazao na to da već treći mesec ključno sredstvo finansijske podrške od strane Evrope ne funkcioniše, ističući da je to od suštinske važnosti za zaštitu života u Ukrajini.
Pored toga, ukrajinski lider je naveo da su stigli signali iz Sjedinjenih Američkih Država o mogućem nastavku mirovnih pregovora, ali je upozorio da Rusija ne bi trebala da dođe na te pregovore sa ojačanom pozicijom. Zelenski je naglasio da bi ishod pregovora mogao biti značajno drugačiji ako Rusi dođu sa osećajem da su ojačali svoje pozicije.
U međuvremenu, ruska komesarka za ljudska prava, Tatjana Moskaljkova, najavila je pripreme za razmenu zarobljenika između Rusije i Ukrajine. Ona je izjavila da su pregovori u toku i da postoje stvarne liste za razmenu, izražavajući nadu da će se i razmene zarobljenika i povratak civila dogoditi u skoroj budućnosti.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je kritikovao Orbana zbog njegovog „neprihvatljivog“ ponašanja u vezi sa blokiranjem kredita za Ukrajinu, sugerišući da su neke njegove izjave prema Zelenskom takođe bile neprihvatljive. Ove tenzije ukazuju na složenost situacije unutar EU i izazove s kojima se Ukrajina suočava u potrazi za podrškom i stabilizacijom u svetlu tekućih sukoba.
Ukrajina se i dalje bori ne samo sa vojnom agresijom, već i sa političkim preprekama koje dolaze iz same EU, dok se nada da će međunarodna zajednica ostati uz nju i obezbediti potrebnu finansijsku pomoć i vojnu podršku. S obzirom na sve ove izazove, budućnost mira u Ukrajini ostaje neizvesna, a pregovori o okončanju sukoba će zahtevati pažljiv pristup svih strana.
