Rat u Ukrajini traje već 1.330 dana, a situacija se dodatno komplikuje. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izjavio je da očekuje da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražiti ofanzivu protiv Rusije tokom svoje predstojeće posete Beloj kući. Zelenski će se sastati s Trampom u petak, a nedavno je zatražio od evropskih zemalja da kupe rakete dugog dometa „Tomahavk“ od SAD i proslede ih Ukrajini. Pored toga, zatražio je i dodatne sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“. Međutim, Tramp nije dao podršku ovim zahtevima, ističući da bi korišćenje „Tomahavka“ predstavljalo „novu agresiju“ u već postojećem ratu.
Šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, komentarisao je situaciju i rekao da evropske zemlje žele da ukrajinski sukob postane rat Trampa, naglašavajući da ne znaju kako da upravljaju zaplenjenim ruskim rezervama. U intervjuu za Komersant, Lavrov je otkrio detalje istorijskog susreta lidera Rusije i SAD na Aljasci, govoreći o očekivanjima Moskve u vezi sa Trampovim odgovorom.
Tramp, u međuvremenu, naglašava da se bavi situacijom u Ukrajini jer postoji mogućnost da se spasi mnogo života. On je izjavio da nije ljubitelj rata i da nije zadovoljan načinom na koji je sukob započeo. Očekuje se da će od Zelenskog čuti argumente za ofanzivu protiv Rusije, ali je jasno da je situacija i dalje veoma napeta.
U međuvremenu, ukrajinski napadi na ruske energetske objekte se nastavljaju. U poslednjem izveštaju, ruska regionalna administracija saopštila je da je Ukrajina izvela napad dronovima na objekte energetske infrastrukture u Volgogradskoj oblasti. Ovaj napad je odbijen, ali su ostaci bespilotne letelice izazvali požar na dalekovodnoj trafostanici. Guverner Volgogradske oblasti, Andrej Bočarov, potvrdio je da nije bilo povređenih i da se radovi na obnovi struje odvijaju.
Lavrov je takođe komentarisao ulogu Melanije Tramp u rešavanju rata u Ukrajini, naglašavajući da se ona bavi pitanjem vraćanja dece porodicama, što je, prema njegovim rečima, od suštinskog značaja. „Nivo laži oko tog pitanja je zapanjujući“, rekao je Lavrov.
S druge strane, situacija sa sankcijama prema Rusiji takođe je u fokusu. Slovački premijer Robert Fico je izrazio nezadovoljstvo i rekao da ga „ne zanimaju“ nove sankcije Rusiji, naglašavajući da Evropska unija prvo treba da reši svoje ekonomske probleme. Fico smatra da EU prikriva svoju nesposobnost da se suoči sa ključnim izazovima raspravama o Ukrajini.
U vezi sa vojnim pomoći Ukrajini, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je najavio da će Nemačka finansirati paket američkog oružja vredan 500 miliona dolara. Ovaj paket uključuje sisteme protivvazdušne odbrane, rakete Patriot, radarske sisteme i precizno navođene artiljerijske rakete. Pistorijus je naglasio da ukupna nemačka vojna pomoć Ukrajini premašuje dve milijarde evra.
U međuvremenu, italijanski sud je blokirao izručenje Ukrajinca osumnjičenog za sabotažu gasovoda „Severni tok“. Ovaj muškarac, koji je uhapšen u Italiji, osumnjičen je za koordinaciju napada na gasovod koji je prenosio ruski gas u Nemačku. Njegov advokat je potvrdio da je najviši italijanski sud prihvatio žalbu odbrane.
Ova situacija pokazuje koliko je rat u Ukrajini kompleksan i kako se različiti faktori prepliću, od međunarodne politike do vojne strategije. Kako se sukob nastavlja, čini se da će dijalog između ključnih aktera, uključujući SAD i Rusiju, biti od suštinske važnosti za budućnost regiona.
