Rat u Ukrajini traje 1.198 dana, a nedavne tenzije dodatno su pojačane nakon što je NATO pokrenuo operaciju pod nazivom „Istočna straža“. Ova operacija ima za cilj jačanje odbrane istočnog krila Evrope, kao odgovor na navodne upade ruskih dronova u poljski vazdušni prostor tokom prethodne nedelje. Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, izjavio je da je situacija ozbiljna i da su potrebne dodatne mere zaštite.
Prema informacijama iz Kijeva, došlo je do zastoja u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine. Portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, potvrdio je da su pregovori trenutno obustavljeni. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglasio je da tzv. „razmene teritorija“ sa Rusijom neće doneti mir, dodajući da je Putinova ambicija okupacija cele Ukrajine, koja će se nastaviti dok mu ne ponestane resursa.
U međuvremenu, ukrajinski ministar spoljnih poslova, Andrij Sibiha, izrazio je očekivanje da će 19. paket sankcija Evropske unije prema Rusiji biti fokusiran na banke i druge ključne sektore. Sibiha je na konferenciji za novinare rekao da je važno da sankcije budu usmerene protiv onih koji podržavaju Putinovu ratnu mašineriju, kao i da se spreče načini za zaobilaženje postojećih sankcija.
U svetlu ovih tenzija, Sjedinjene Države su se pridružile saveznicima u kritici Rusije zbog upada dronova u Poljsku. Američki zvaničnici su izrazili zabrinutost i optužili Moskvu za kršenje međunarodnog prava, tražeći od Rusije da obustavi agresivne vojne akcije. Predsednik SAD-a, Donald Tramp, sugerisao je da bi upad ruskih dronova mogao biti greška, što dodatno komplikuje već napetu situaciju.
Na sastanku sa savetnicima za nacionalnu bezbednost iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije, Zelenski je istakao da su mnogi detalji o bezbednosnim garancijama već dogovoreni i potpisani, te da je prisustvo stranih trupa na ukrajinskoj teritoriji signal podrške Kijevu. Pozvao je na ubrzanje procesa kako bi se obezbedile dodatne garancije, s obzirom na sve veću pretnju koju predstavljaju ruske vojne akcije.
Uprkos svim naporima za postizanje mira, Zelenski je naglasio da neće biti kompromisa kada je reč o teritorijalnoj celovitosti Ukrajine. On je izjavio da „razmene teritorija“ neće zaustaviti rat, te da će se Putinova ofanziva nastaviti sve dok ne iscrpi sve resurse. U tom kontekstu, on je kritizovao zapadne lidere zbog pokušaja da pronađu rešenje koje uključuje ustupke Kijevu.
Mađarski premijer Viktor Orban, sa druge strane, izrazio je zabrinutost zbog situacije, tvrdeći da Mađarska trpi posledice rata u Ukrajini, a da zapadni lideri pokušavaju da je uvuku dublje u sukob. On je naglasio da Mađarska ne želi učestvovati u ratu koji nije njen, i da će se nastaviti opirati pritiscima zapada.
NATO, s obzirom na sve veće pretnje i eskalaciju sukoba, odlučio je da pokrene novu misiju za jačanje odbrane istočnog krila Evrope. Rute je najavio da će operacija „Istočna straža“ uključivati vazdušne i kopnene baze i da je cilj da se obezbedi dodatna zaštita za zemlje koje se osećaju ugroženima.
U trenutnoj situaciji, međunarodna zajednica se suočava s izazovima u vezi sa bezbednošću i stabilnošću u regionu. Sve teže okolnosti ukazuju na to da bi sukob mogao da se produbi, dok se pregovori i dalje ne odvijaju. Na horizontu se nazire potreba za hitnim delovanjem kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije, a očigledno je da rešenja neće doći lako.
