Rat u Ukrajini već traje 1.434 dana, a situacija se dodatno pogoršava, naročito u Kijevu, gde je više od 1.200 stambenih zgrada ostalo bez grejanja. Na snazi su vanredna isključenja, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u ponedeljak pozvao na hitan sastanak pregovaračkih timova Kijeva i Moskve pre zakazanog roka. Zelenski je istakao da je važno održati pritisak na Rusiju te da su tokom proteklog vikenda razgovarali o mogućim koracima ka okončanju sukoba u Abu Dabiju.
U međuvremenu, situacija u Kijevu je izuzetno teška. Zelenski je naglasio da su najteže pogođene oblasti levo od Dnjepra, uključujući Kijev, Harkov, Černigov, Sumu, Dnjepar i Zaporožje. „Više od 1.200 stambenih zgrada je bez grejanja“, rekao je Zelenski, ističući da su se održali sastanci kako bi se razmotrili načini za poboljšanje situacije.
S druge strane, Moskva je izjavila da ima dovoljno dokaza o zločinima koje je počinila ukrajinska vlada i njeni saveznici, uključujući i zvaničnike Evropske unije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je naveo da Poljska i baltičke države demonizuju Rusiju, što smatra greškom. On je dodao da Rusija ima istorijske probleme sa ovim zemljama i da bi one mogle mnogo naučiti iz ruske kulture.
U kontekstu vojne situacije, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije, Valerij Gerasimov, izjavio je da ruska vojska sprovodi ofanzivu na svim frontovima u Ukrajini. On je istakao da su ruske snage pod kontrolu stavile 17 naselja i više od 500 kvadratnih kilometara teritorije od početka januara. Ovaj napredak ukazuje na intenzifikaciju borbenih aktivnosti s ruske strane.
Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, takođe je naglasio da je zadatak ukrajinske vojske da nanese nenadoknadive gubitke ruskim snagama, ističući da bi ti gubici trebali da budu oko 50.000 vojnika mesečno. „Naš cilj je da gubici budu veći od onoga što Rusija može da nadoknadi slanjem novih vojnika“, rekao je Zelenski, naglašavajući težinu ovog zadatka.
U Odesi, poslednji ruski napad doveo je do povreda 22 osobe, od kojih su 14 lakše povređene. Ovaj napad je dodatno pogoršao već tešku situaciju, s obzirom na to da su oštećeni infrastrukturni objekti, stambene zgrade, vrtić i prodavnica. Načelnik vojnog odseka Odesu, Sergij Lisak, potvrdio je da su sve službe za vanredne situacije na terenu i da je osnovan operativni štab za pomoć.
U svetlu svih ovih događaja, generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, upozorio je da se Ukrajina suočava sa „najtežom zimom“ u više od jedne decenije. On je pozvao poslanike Evropske unije da budu fleksibilni u vezi sa korišćenjem zajma EU od 90 milijardi evra, ističući važnost podrške Ukrajini u ovom teškom periodu.
Na međunarodnoj sceni, američka administracija, predvođena predsednikom Donaldom Trampom, nastavlja sa mirovnim procesom za Ukrajinu. Prema rečima portparolke Bele kuće, Tramp ostaje duboko uključen u pregovore, a trilateralni sastanak između SAD, Rusije i Ukrajine zakazan je za 1. februar u Abu Dabiju.
Mađarski premijer Viktor Orban najavio je da će pozvati ukrajinskog ambasadora na razgovor zbog, kako tvrdi, pokušaja mešanja Ukrajine u nadolazeće parlamentarne izbore u Mađarskoj. Orbanova izjava dolazi usred napetosti između dve zemlje, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Sve u svemu, situacija u Ukrajini ostaje izuzetno napeta i složena, s brojnim izazovima kako na frontu, tako i na unutrašnjem planu. Dok se borbe nastavljaju, ukrajinske vlasti i vojska se suočavaju sa teškim zimskim uslovima i potrebom za međunarodnom podrškom.
