Ruski predsednik Vladimir Putin održao je godišnju konferenciju za medije, događaj koji se često proteže na nekoliko sati, tokom kojeg odgovara na pitanja gledalaca i stranih novinara. Ove godine, teme su se kretale od cene ribe do spekulacija o vanzemaljcima, ali je najvažnija tema bila rat u Ukrajini, koji u Moskvi nazivaju „specijalna vojna operacija“. Ovaj maraton je umesto uobičajenog četvrtka održan u petak, verovatno kako bi Putin prvo saznao šta su evropski lideri dogovorili u vezi sa zamrznutom ruskom imovinom. U Briselu nije postignut konsenzus, već kompromis, a Ukrajina će se finansirati ne od ruskih sredstava, već uz zajam od 90 milijardi evra.
Putin je lidere Evropske unije nazvao „pljačkašima“ i izjavio da je spreman za pregovore. Međutim, istakao je da će Rusija nastaviti da ostvaruje svoje ciljeve u decembru. Ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nazvao je „talentovanim umetnikom“, a tvrdnje o ruskom napadu na Evropu ocenio je kao besmislicu. Govoreći o novoj strategiji nacionalne bezbednosti SAD, Putin je ukazao na kontradikciju između toga što generalni sekretar NATO-a priprema vojsku za rat s Rusijom, dok glavna članica NATO-a ne smatra Rusiju neprijateljem.
Bivša ambasadorka Dragana Filipović komentarisala je situaciju, naglasivši da su suštinski pregovori još daleko i da se trenutno vrši „pozicioniranje glavnih aktera“. Prema njenim rečima, postoje značajne razlike između interesa SAD i EU kada je reč o Ukrajini. Dok za Evropu Rusija predstavlja pretnju, za SAD to nije slučaj. Oba aktera, kako je navela, žele brzo da postignu mirovni sporazum, jer je Evropa finansijski iscrpljena i pokušava da obezbedi svoju vojnu sigurnost bez oslanjanja na SAD.
Filipović je dodala da se i Rusiji žuri, ali da ne pristaje na mir po svaku cenu. Ona je ukazala na velike ljudske gubitke koje Rusija trpi, kao i na to da Putin nije objavio punu mobilizaciju, već se oslanja na dobrovoljne i ugovorne vojnike. Kako je istakla, ekonomija Rusije sve više pati, iako Putin tvrdi da mogu izdržati. Ipak, situacija će se osetiti na terenu.
Govoreći o poziciji Evrope, Filipović je naglasila da su sankcije protiv Rusije otežale evropsku poziciju u budućim mirovnim pregovorima. Takođe, osvrnula se na to kako je Evropa bila ignorisana tokom mandata Donalda Trampa, koji je verovao da će odnosi između Vašingtona i Moskve biti rešeni bez njenog uključivanja. Putin, prema njenim rečima, ne obraća previše pažnje na Evropu i fokusira se na zamrznutu imovinu, ne želeći da pravi koncesije.
U vezi sa zakonodavstvom u SAD-u, američki Senat usvojio je Zakon o nacionalnoj odbrani za fiskalnu 2026. godinu, koji predviđa rekordnu godišnju vojnu potrošnju od 901 milijardu dolara, uz povećanje plata vojnicima i kupovinu vojne opreme. Ovaj zakon takođe ukazuje na potrebu smanjenja zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskih izvora energije, što se smatra pretnjom američkim interesima. Srbija je posebno pomenuta kao ključna zemlja u regionu, koja bi mogla da ima značajan uticaj na situaciju.
Filipović je naglasila da su odnosi između SAD i Srbije u silaznoj liniji. Srbija je izdvojena kao najvažnija zemlja na Balkanu, a potencijalne pretnje odnose se na demokratiju, vladavinu prava i korupciju. Ovaj zakon je pravno obavezujući, što znači da će predsednik morati da reaguje na izveštaje Stejt departmenta o situaciji u Srbiji. Filipović je izrazila zabrinutost da se Srbija suočava s pritiscima koji će je primorati na teške odluke u budućnosti.
