Evropa se trenutno suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa energetskom stabilnošću usled rasta cena nafte i sukoba u Iranu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je upozorila da sukobi koštaju Evropsku uniju gotovo 500 miliona evra dnevno zbog povećanih troškova energije. Ova situacija dodatno se komplikuje zbog mogućeg prekida isporuka nafte kroz Ormuski moreuz, ključnu tačku za globalnu energetsku trgovinu.
Prema rečima Tobijasa Majera, analitičara iz Politica, postoji određena sigurnost snabdevanja do maja ili juna, ali nakon toga situacija postaje neizvesna. Iako postoje strateške rezerve, nedostatak transparentnih podataka o njihovim nivoima predstavlja rizik za donošenje odluka. Evropske institucije su svesne ovog problema, ali ne raspolažu kompletnim informacijama, što može dovesti do opasnog „slepog ugla“ u analizi tržišta.
Na sastanku održanom prošlog meseca, ministri energetike iz Belgije, Holandije i Španije su izrazili zabrinutost zbog nedostatka uvida u stanje zaliha i pozvali EU da unapredi praćenje u realnom vremenu, posebno kada su u pitanju rafinisani proizvodi. Grčki delegat je čak predložio uspostavljanje komunikacije između država članica putem aplikacija kao što su WhatsApp ili Signal kako bi se poboljšala razmena informacija.
Jedan visokopozicionirani evropski zvaničnik izjavio je da postoji veoma ograničeno poznavanje tržišta i podataka o nafti i gasu, ističući da je situacija još nejasnija kada su u pitanju dizel i avionsko gorivo. EU se oslanja na podatke iz Evrostata, ali većina zaliha se drži u privatnim skladištima, a kompanije nisu obavezne da dele informacije o svojim zalihama.
S obzirom na trenutne tenzije, od početka rata ministri energetike su tražili od Komisije da pojača procene zaliha na kontinentu, što je rezultiralo najavom formiranja „Opservatorije za gorivo“. Portparolka Komisije, Ana-Kaisa Itkonen, naglasila je potrebu za boljim pregledom situacije, ali je priznala da je još rano da se proceni kako će to funkcionisati.
U međuvremenu, gas je najlakši za praćenje zbog pravila uvedenih nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, koja zahtevaju da države napune svoja skladišta do 90%. Ipak, i ovde postoje „slepe tačke“ kada je reč o tokovima i trgovini. Prema podacima analitičarke Ane Marije Jaler-Makarevič, većina zemalja EU je na početku godine imala zalihe za najmanje 90 dana, ali najnoviji izvori informacija nisu dostupni.
Kako navodi Politico, evropske zalihe gasa su pre eskalacije sukoba bile ispod 30% kapaciteta, što dodatno povećava zabrinutost. U isto vreme, cene nafte su dostigle najviši nivo od 2022. godine, sa Brent naftom koja je prešla 126 dolara po barelu zbog informacija o mogućim vojnim akcijama u Iranu. Ova situacija već se odražava na potrošače, jer su cene goriva u Velikoj Britaniji značajno porasle, a vlasti upozoravaju na mogućnost rasta cena hrane, energije i avionskih karata.
Analitičar Naven Das ističe da nivo cene od 125 dolara po barelu izaziva ozbiljnu zabrinutost među poslovnim krugovima i političarima. Čak i mala verovatnoća eskalacije sukoba može imati nesrazmerno velike posledice, upozorava ekonomista Ju Hvi Čua.
Dodatni pritisak na tržište dolazi iz Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petine svetske energije. Pretnje blokadom i moguće vojne akcije već utiču na globalne tokove nafte, dok se tankeri preusmeravaju, a tržišta reaguju povećanom volatilnošću.
U ovakvim okolnostima, Evropa se suočava sa dvostrukim izazovom – rastućim cenama i nedostatkom pouzdanih podataka, što dodatno komplikuje planiranje i povećava rizik od potencijalnih nestašica u narednim mesecima.
