Udarima na ključna naftna i gasna postrojenja u Iranu i širem regionu Bliskog istoka otvorena je mogućnost nove, opasnije faze sukoba, sa potencijalno velikim posledicama za svetsko tržište energije i ekonomiju. Teheran je zapretio napadima na vitalnu energetsku infrastrukturu u regionu, nakon što je izraelski napad na postrojenje u gasnom polju Južni Pars označen kao početak „potpunog ekonomskog rata“.
Južni Pars je deo najvećeg gasnog nalazišta na svetu koje dele Iran i Katar, a nalazi se u Persijskom zalivu, povezan sa katarskim Severnim poljem. Nedugo nakon napada na ovo područje, iranske rakete pogodile su „Ras Lafan“ u Kataru, ključni centar za preradu tečnog prirodnog gasa, uz značajnu štetu prema izjavama katarskih vlasti. Direktor kompanije „Katar enerdži“, Sad Al Kabi, upozorio je da bi obnova mogla trajati godinama, što dodatno podgreva strah od dugotrajne krize u snabdevanju.
Iako je većina projektila presretnuta, jedan je pogodio industrijski kompleks, dok je katarska vlada upozorila da napadi na energetsku infrastrukturu predstavljaju pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti. Iranski državni mediji su takođe upozorili da su brojni energetski objekti u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru sada „direktne i legitimne mete“, a napadi se mogu očekivati u vrlo kratkom roku.
Osim toga, u nedavnim incidentima zabeleženi su napadi na rafinerije, petrohemijske komplekse i gasna polja širom regiona. Analitičari smatraju da je potrebno ozbiljno shvatiti ovakve pretnje, s obzirom na to da je Iran do sada uglavnom sprovodio najavljene akcije. Takođe, incidenti su već izazvali prekide rada pojedinih postrojenja, kao što je kompleks Habšan u UAE.
Reakcija tržišta bila je brza, s naglim porastom cena gasa u Evropi, gde je referentni indeks skočio za oko 30 odsto na početku trgovanja, dostižući najviši nivo u poslednjih nekoliko godina. Stručnjaci upozoravaju na dugoročne posledice ovih događaja. Sol Kavonik, šef istraživanja u konsultantskoj kući MST Marki, naglašava da se nalazimo na putu ka scenariju gasne krize sudnjeg dana, uz mogućnost da poremećaji u snabdevanju potraju mesecima ili čak godinama.
Očekuje se i rast cena nafte, pri čemu bi cena Brent nafte mogla preći 120 dolara po barelu. Strahovi su dodatno pojačani zbog mogućnosti daljih vojnih sukoba i oštećenja infrastrukture, dok se tržišta još oporavljaju od prethodnih poremećaja. U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp upozorio je Iran da obustavi napade, zapretivši da će u suprotnom „dići u vazduh i uništiti celo gasno polje Južni Pars“.
Sve ove tenzije i pretnje ukazuju na mogućnost eskalacije sukoba u regionu, što bi moglo imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju i energetske tržište. U ovoj situaciji, pažnja svetske javnosti i analitičara je usmerena na dalji razvoj događaja, a mnogi očekuju da će se situacija dodatno zakomplikovati ukoliko se napadi nastave. U skladu sa tim, važno je pratiti situaciju u realnom vremenu, jer se dešavanja na Bliskom istoku mogu brzo promeniti i dovesti do neočekivanih posledica za globalnu stabilnost.
