Rat na Bliskom istoku izazvao je značajne globalne ekonomske promene, poremetivši snabdevanje energentima i podigavši cene širom sveta. Ove tvrdnje iznela je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristalina Georgijeva, tokom intervjua za CBS. Ona je istakla da će posledice ovog sukoba trajati i u narednim mesecima, a posebno su pogođene zemlje u blizini sukoba, kao i uvoznici energenata i države bez robustnih finansijskih rezervi.
Georgijeva je naglasila da su posledice rata globalne, ali se ne manifestuju jednako u svim zemljama. Neke države, posebno one u blizini sukoba, suočavaju se sa težim posledicama, dok su zemlje koje zavise od uvoza energenata posebno ranjive. U intervjuu je takođe ukazala na značajnu štetu nanesenu energetskoj infrastrukturi, ističući da će oporavak od tih šteta trajati godinama.
Posebno su pogođene zemlje Azije, gde su uvedene restrikcije potrošnje energije, a vanredne mere su postale uobičajene. Ove promene su uticale na razne sektore, uključujući industriju poluprovodnika, medicinske usluge i poljoprivredu. Georgijeva je upozorila da su nestašice i rast cena, uključujući đubriva, mogli da dovedu do rasta cena hrane, što dodatno pogoršava situaciju za obične ljude.
Osim toga, prihodi od doznaka su takođe pogođeni, jer radnici iz zemalja poput Indije i Bangladeša ne mogu slati novac iz regiona Zaliva. Turizam i transport trpe velike gubitke, posebno u zemljama poput Šri Lanke, koje su već bile u teškoj situaciji pre sukoba.
Georgijeva je primetila da Sjedinjene Američke Države manje pate od ovih poremećaja, s obzirom na to da su izvoznik energenata. Ipak, rast cena energenata, koji je u jednom trenutku dostigao 50%, predstavlja dodatni teret potrošačima, posebno onima sa nižim primanjima. Upozorila je da bi pad inflacije mogao biti odložen, što dodatno komplikuje ekonomske prognoze.
Prema njenim rečima, efekti krize će trajati i nakon što dođe do eventualnog primirja, zbog već nastalih poremećaja u snabdevanju i velike štete na infrastrukturi. Oporavak neće biti brz, posebno u regionima sa najvećim poremećajima, ali bi mir mogao ubrzati proces stabilizacije.
Georgijeva je istakla da energetske krize mogu podstaći veću efikasnost i diversifikaciju izvora energije, uključujući razvoj zelene energije. Međutim, naglasila je da će za to biti potrebno vreme, dok će građani i privreda snositi teret trenutne krize.
Govoreći o merama koje bi države trebalo da preduzmu, Georgijeva je savetovala da ne uvode trgovinska ograničenja na energente i da pomoć usmere ka najugroženijima, uz oprez zbog ograničenog fiskalnog prostora. Ona je izrazila optimizam u pogledu otpornosti svetske ekonomije, koja je pokazala otpornost uprkos brojnim krizama, zahvaljujući jačim institucijama i tehnološkom napretku.
Međutim, upozorila je na rizik od recesije, koja još uvek postoji, i podvukla značaj smanjenja trgovinskih tenzija između najvećih ekonomija. Naglasila je da trgovinski ratovi nemaju pobednike i da je važno da se međunarodne institucije, uključujući MMF, prilagode brzim promenama u svetu.
U vezi sa veštačkom inteligencijom, Georgijeva je upozorila na velike promene na tržištu rada, gde se smanjuje broj poslova srednjeg nivoa, dok raste potreba za novim veštinama. Takođe je ukazala na rast sajber rizika u finansijskom sistemu, naglašavajući potrebu za međunarodnom saradnjom i jačanjem zaštitnih mehanizama.
Na kraju, Georgijeva je istakla da međunarodne institucije moraju da se prilagode brzim promenama u svetu, uz očuvanje stabilnosti globalnog finansijskog sistema, kako bi se odgovorilo na izazove koji dolaze s novim ekonomskim i tehnološkim trendovima.
