Porast globalne temperature predstavlja ozbiljan izazov za javno zdravlje, a nova studija objavljena u časopisu „The Lancet Global Health“ ukazuje na to da bi do 2050. godine mogao da dovede do između 470.000 i 700.000 dodatnih prevremenih smrti godišnje. Istraživanje, koje su sproveli naučnici iz latinoameričkih univerziteta, analiziralo je globalne zdravstvene podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i podatke o temperaturi iz baze Univerziteta Istočne Anglije, fokusirajući se na 156 zemalja u periodu od 2000. do 2022. godine.
Prema rezultatima studije, za svaki dodatni mesec sa prosečnom temperaturom iznad 29 stepeni Celzijusa, globalna stopa fizičke neaktivnosti povećava se za oko 1,4 procentna poena. Iako se trenutno oko 65 odsto svetske populacije dovoljno fizički aktivira, nedovoljno kretanje već doprinosi otprilike pet odsto svih smrtnih slučajeva u svetu, kako navode podaci SZO. Ove simulacije ukazuju na to da će rast temperatura dodatno pogoršati ovu situaciju.
Najveći uticaj porasta temperature očekuje se u tropskim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, posebno u regionima poput Kariba i podsaharske Afrike. U nekim državama, kao što je Somalija, broj smrtnih slučajeva povezanih sa fizičkom neaktivnošću izazvanom vrućinom mogao bi do 2050. godine da dostigne oko 70 na 100.000 stanovnika. Vrućine otežavaju fizičku aktivnost, jer kretanje postaje fizički i psihološki zahtevnije, što dovodi do smanjenog nivoa kretanja.
Efekti klimatskih promena mogli bi biti izraženiji kod žena i starijih osoba, čija tela teže regulišu telesnu temperaturu, rekao je vodeći autor studije, Kristijan Garsija-Vitulski. Istraživači upozoravaju da ni zemlje sa visokim prihodima neće biti pošteđene. U Sjedinjenim Američkim Državama, prema procenama studije, broj smrtnih slučajeva povezanih sa fizičkom neaktivnošću usled vrućina mogao bi da dostigne oko 2,5 na 100.000 stanovnika do 2050. godine.
Autori studije preporučuju da kreatori politika prilagode urbani dizajn kako bi omogućili bezbednu fizičku aktivnost tokom ekstremnih vrućina. To podrazumeva jasnije javnozdravstvene smernice i veći pristup klimatizovanim prostorima za vežbanje. Ipak, istraživači naglašavaju da su dugoročna rešenja povezana sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte. Razlika između scenarija niskih i visokih emisija može značiti stotine hiljada dodatnih smrtnih slučajeva širom sveta.
Porast temperature i njegovi efekti na fizičku aktivnost i javno zdravlje postavljaju hitne izazove za vlade i zdravstvene institucije. Uloga urbanog planiranja, javnog prevoza i dostupnosti sportskih objekata postaje sve važnija kako bi se ljudima olakšalo vežbanje, čak i tokom vrelih letnjih meseci. Takođe, javnozdravstvene kampanje koje promovišu fizičku aktivnost i svest o opasnostima fizičke neaktivnosti postaju nužnost.
U svetlu ovih saznanja, hitna potreba za globalnim akcijama protiv klimatskih promena je jasna. Bez obzira na trenutne aktivnosti u smanjenju emisija gasova, proaktivne mere koje se preduzmu sada mogu imati dugoročne posledice na zdravlje populacije. Povećanje svesti o problemu i uključivanje zajednica u rešavanje ovog pitanja su ključni za ublažavanje budućih rizika i promovisanje zdravijeg načina života.
U zaključku, porast globalne temperature ne samo da utiče na životnu sredinu, već ima i dalekosežne posledice za ljudsko zdravlje. Prilagođavanje urbanih sredina, poboljšanje pristupa fizičkoj aktivnosti i smanjenje emisija gasova su od suštinskog značaja za očuvanje zdravlja budućih generacija.
