Nekoliko kompanija u Srbiji potpisalo je zajedničku Deklaraciju o pružanju podrške i izgradnji ekosistema za rast socijalnih preduzeća. Ova inicijativa postavlja važno pitanje o stanju socijalnog preduzetništva u Srbiji, njegovom broju i podršci koju dobija. O temi su razgovarali Miodrag Shrestha, ekspert za socijalno preduzetništvo iz Naled-a, i Anica Spasov, predsednica udruženja „Naša Kuća“.
Prema rečima Shresthe, Naled se ovom temom bavi od usvajanja zakona o socijalnom preduzetništvu 2022. godine. U tom procesu bilo je potrebno puno lobiranja i konsultacija sa civilnim društvom kako bi se osiguralo da zakon obuhvati prave interese socijalnih preduzeća. Shrestha ističe značaj posredničkih organizacija poput Naled-a, koje mogu povezati civilno društvo, lokalne samouprave i velike kompanije, čime se stvara prostor za razumevanje lokalnih potreba i načina na koji kompanije mogu doprineti.
Istraživanja pokazuju rast socijalnog preduzetništva, ali Shrestha upozorava da su ova preduzeća manje otporna na krizne situacije zbog svog fokusa na društvenu korist. „Ova preduzeća se bave pitanjima kao što su zaštita životne sredine, zapošljavanje ranjivih grupa i lokalni ekonomski razvoj, što su teme od opšteg interesa za zajednicu“, objašnjava on.
Iako u Srbiji postoji mnogo socijalnih preduzeća, samo je dvadesetak dobilo status socijalnog preduzeća. Ovo je rezultat nedostatka adekvatnog programa za razvoj socijalnog preduzetništva, koji bi bio ključan za pružanje podrške ovim preduzećima. Shrestha naglašava da trenutni zakon zapravo krši sopstvene odredbe jer ne sadrži potrebne mere za podršku razvoju ovih preduzeća.
Zakon je trebao biti usvojen u roku od devet meseci, ali nakon tri godine još uvek nije došlo do potrebnih koraka. Shrestha se pita zašto to traje tako dugo i smatra da nedostatak programa za razvoj socijalnog preduzetništva dovodi do toga da preduzeća nemaju koristi od zakonskog statusa, a umesto toga dobijaju dodatne obaveze.
Anica Spasov, predsednica „Naše Kuće“, koja zapošljava 30 osoba sa razvojnim teškoćama, ističe važnost socijalnog preduzetništva za život ovih ljudi. Petoro zaposlenih ima zvaničan status, što je dodatno otežano zakonskim pitanjima o pravima na rad. „Za njih je veoma važno da imaju radno mesto i podršku u životu. To im menja kvalitet života“, naglašava Spasov.
„Naša kuća“ se bavi različitim proizvodnim linijama, uključujući ručnu proizvodnju papira i ketering. Između ostalog, proizvode čokoladni desert od šljive i maline, a imaju i hidroponsku baštu za proizvodnju mikrobilja. Spasov napominje da program za razvoj socijalnog preduzetništva, koji su razvili eksperti, uključuje saradnju sa državnim i lokalnim institucijama, kao i korišćenje praznih prostora za socijalna preduzeća.
Ceo proces razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji zahteva zajednički rad svih aktera, od vlade do civilnog sektora, kako bi se stvorio održiv ekosistem koji će podržati rast i razvoj ovih važnih preduzeća. U tom smislu, neophodno je da se stvore jasni zakonski okviri i programi koji će omogućiti socijalnim preduzećima da funkcionišu efikasno i da doprinose svojoj zajednici.
U zaključku, i dalje ostaje mnogo posla da se uradi u pravcu jačanja socijalnog preduzetništva u Srbiji. Potrebna je odlučnost i saradnja svih sektora kako bi se obezbedila potrebna podrška i resursi za ovu vrstu preduzetništva, koja može značajno doprineti razvoju društva i ekonomije.
