Milioni ljudi mogli bi da se suoče sa potrebom za migracijama usled porasta nivoa okeana, koji se događa zbog topljenja leda izazvanog globalnim otopljavanjem, upozoravaju autori najnovije britanske naučne studije. Čak i u scenariju u kojem globalne temperature ostanu ispod kritične granice od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru, posledice bi mogle biti katastrofalne, prenosi Guardian.
Studija ističe da je topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku ubrzano za četiri puta u odnosu na nivoe iz 90-ih godina prošlog veka, što direktno utiče na rast nivoa mora i okeana. Ovaj fenomen je izazvan klimatskim promenama koje su postale sve očiglednije u poslednjim decenijama.
Prema međunarodnim klimatskim sporazumima, postavljen je cilj da se globalni rast temperature zadrži ispod 1,5 stepeni, ali naučnici ukazuju da je taj cilj već gotovo nedostižan. Čak i ako bi korišćenje fosilnih goriva bilo drastično smanjeno, nivo mora će nastaviti da raste po stopi od jednog centimetra godišnje do kraja ovog veka. Ovaj brzi rast nivoa mora predstavlja ozbiljan izazov za obalne države, koje neće imati dovoljno vremena da izgrade zaštitne barijere.
Ukoliko se topljenje leda nastavi, porast nivoa mora mogao bi da dostigne čak 12 metara, što bi imalo katastrofalne posledice po priobalna područja. Džonatan Bamber, profesor na Univerzitetu u Bristolu, ističe da bi, u slučaju da godišnji rast nivoa mora ostane na jednom centimetru, postojala mogućnost da se zemlje prilagode i pripreme na promene, čime bi se smanjile migracije stanovništva.
Međutim, Bamber upozorava da će zemlje u razvoju, poput Bangladeša, biti znatno pogođenije od bogatih zemalja koje imaju iskustvo u upravljanju poplavama, poput Holandije. Ove zemlje će se suočiti sa mnogo težim izazovima u suočavanju sa promenama nivoa mora, s obzirom na to da nemaju resurse i kapacitete za izgradnju adekvatne infrastrukture.
Istraživači su takođe naglasili da bi, čak i ako čovečanstvo uspe da smanji emisije ugljen-dioksida i vrati temperature na predindustrijski nivo, oporavak leda i glečera mogao potrajati stotine, ako ne i hiljade godina. To ukazuje na dugoročne efekte klimatskih promena i potrebu za hitnim delovanjem kako bi se ublažile posledice.
U svetlu ovih informacija, važno je da međunarodna zajednica preduzme ozbiljne korake ka smanjenju emisija stakleničkih gasova i povećanju otpornosti društava na klimatske promene. To uključuje ne samo investicije u obnovljive izvore energije, već i podršku zemljama u razvoju u izgradnji infrastrukture koja će im pomoći da se adaptiraju na nove klimatske realnosti.
U trenutku kada se globalne temperature povećavaju, a posledice klimatskih promena postaju sve očiglednije, važno je da svi učestvuju u borbi protiv ovih izazova. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti rizik od masovnih migracija i očuvati budućnost za generacije koje dolaze.
