Iako je cena zlata u 2025. godini porasla za više od 65 odsto, što predstavlja najbolji godišnji rezultat od 1979. godine, Narodna banka Srbije (NBS) nije odustala od akumulacije svojih rezervi ovog plemenitog metala. Tokom prošle godine, NBS je kupila 4,4 tone zlata, čime su na kraju 2025. godine zlatne rezerve dostigle 52,5 tona, što čini 21,4 odsto bruto deviznih rezervi Srbije i vredi oko 6,2 milijarde evra.
U decembru 2025. godine, zlatne rezerve Srbije povećane su za 100,4 kilograma zahvaljujući kupovini osam zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Sebia Zijin Copper. „U decembru je vrednost zlatnih rezervi u evrima povećana za 101,8 miliona evra, delimično zbog rasta cene zlata u dolarima, dok je slabljenje dolara prema evru imalo suprotan efekat“, naveli su iz NBS.
Cena zlata na berzama nastavila je svoj rast u 2025. godini, posebno nakon hapšenja lidera Venecuele i pojačanih pretnji vezanih za Grenland. Ove okolnosti su potvrdile status zlata kao sigurnog utočišta u vreme tržišnih i političkih previranja. Veliki priliv ulaganja, pretežno od strane investitora iz Kine, dodatno je podstakao rast cene zlata. Prošle nedelje su zalihe zlata u ETF fondovima porasle za 28 tona, što je najveći skok od septembra.
Zlato je u utorak dostiglo rekordnih 4.700 dolara po unci, a analitičari predviđaju dalji rast cena. Citigroup Inc. je prošle nedelje prognozirao da će zlato za tri meseca dostići 5.000 dolara po unci. Ove prognoze sugerišu da će vrednost rezervi zlata Srbije nastaviti da raste, ali se postavlja pitanje da li je trenutak rasta cena pravi za nove kupovine. NBS je naglasila da se cena po kojoj kupuje zlato bazira na tržišnim referentnim cenama, uključujući cene na Londonskoj berzi zlata.
Analitičar Vladan Pavlović iz Ipopema Securities ističe da NBS nije jedina centralna banka koja vrši kupovinu zlata, jer su i druge centralne banke sledile slične strategije. Prema njegovim rečima, zlato će ostati validna alternativa ulaganja, s obzirom na očekivanja o daljem smanjenju kamatnih stopa i rastu strahova od tržišnih korekcija.
Povećana kupovina zlata od strane centralnih banaka, posebno u ekonomijama u razvoju, značajno je uticala na rast cena ovog plemenitog metala. Skladištenje zlata kao dela deviznih rezervi smanjuje zavisnost od američkog dolara i doprinosi diverzifikaciji rezervi, čime se pruža zaštita od deprecijacije valute. U poslednjih 15 godina, centralne banke su uglavnom kupovale zlato, a dinamika kupovine se udvostručila nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Nema indicija da bilo koja centralna banka planira da smanji svoje zlatne rezerve. Čak su i centralne banke razvijenih ekonomija prodale vrlo malo zlata u poslednjim decenijama. Potez NBS da akumulira zlato smatra se pozitivnim, jer rast cena zlata povećava ukupne rezerve i može se prodati u slučaju potrebe za devizama.
U decembru 2025. godine, NBS je neto prodala 725 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi održala stabilnost kursa dinara prema evru, usled povećane potražnje za evrima. U tom periodu, devizno tržište je ostalo stabilno, a ukupna trgovina devizama iznosila je 964,9 miliona evra.
Na kraju decembra 2025. godine, bruto devizne rezerve NBS iznosile su 29,01 milijardu evra, što predstavlja pokrivenost novčane mase M1 od 155,8 odsto. Smanjenje rezervi u 2025. godini, koje iznosi 286,2 miliona evra, uglavnom je posledica odliva po osnovu neto razduženja države na ime deviznih obaveza.
Uprkos smanjenju, pozitivni tržišni efekti zbog rasta cena zlata u dolarima od oko 65 odsto i rasta cena inostranih hartija od vrednosti značajno su uticali na ukupne devizne rezerve NBS.
