Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni faktor rasta potrošačkih cena u Srbiji, prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Najveći uticaj na ovaj rast imala je cena jabuka, koja je porasla za 37,1 odsto. Ovaj trend rezultat je više faktora, uključujući pad prinosa voća, koji se procenjuje na 26 do 27 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Učestale pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i rast troškova proizvodnje, dodatno su otežali situaciju za voćare.
Voćari su se suočili sa povećanim troškovima za energente, zaštitna sredstva i radnu snagu, što je podiglo prag isplativosti. Osim jabuka, značajan uticaj na rast cena voća imalo je i citrusno voće, gde su limuni poskupeli za 30,1 odsto, a mandarine za 21,1 odsto. Globalna nestašica, suše i bakterijske infekcije na plantažama limuna i mandarina u zemljama poput Španije i Grčke, doveli su do uvoza većih količina ovog voća iz udaljenih regiona, kao što je Argentina, što je dodatno povećalo prodajne cene.
Izvori iz RZS-a navode da je rast cena trešanja u 2025. godini dostigao čak 116,9 odsto. Ovaj skok cene direktno je povezan sa lošim klimatskim uslovima, koji su prošle godine uključivali kasne mrazeve i grad. Ove nepovoljnosti su značajno smanjile prinos trešanja u ključnim voćarskim regionima, ostavljajući voćare sa ograničenom ponudom na tržištu, što je dovelo do visoke početne cene.
Voćari koji su uspevali da održe deo roda trešanja suočili su se sa znatno većim troškovima agrotehnike i zaštite, što je dodatno povećalo njihove troškove. Slični faktori su uticali i na visoke cene breskvi, koje su porasle za 51,5 odsto u istom periodu.
Pored voća, zabeležen je i rast cena bezalkoholnih pića od 11,6 odsto, pri čemu je najveći uticaj na ovu promenu imala mlevena kafa, čija je cena porasla za 25,9 odsto. Ovaj rast cene kafe uzrokovan je nepovoljnim globalnim prilikama na plantažama u Brazilu i Vijetnamu, kao i usklađivanjem domaćih akciza koje su stupile na snagu 1. februara. Rekordne cene na svetskim tržištima, kada je cena sirove kafe dostigla najviši nivo u poslednjih 50 godina, dodatno su uticale na poskupljenje.
Rast cena duvana u 2025. godini iznosio je 6,7 odsto, što je činio 66,7 odsto ukupnog međugodišnjeg rasta cene grupe proizvoda alkoholnih pića i duvana. Ova poskupljenja su takođe povezana sa akciznim kalendarom, jer su od 1. februara primenjivani novi dinarski iznosi akciza na duvanske prerađevine. Dodatno, oporezivanje novih duvanskih proizvoda, uključujući nesagorevajući duvan i tečnosti za elektronske cigarete, predviđa značajan rast poreza na ove proizvode do 2030. godine.
Cene lekova i medicinskih usluga u Srbiji porasle su za 5,2 odsto tokom 2025. godine, što se može povezati sa administrativnim odlukama o usklađivanju najviših cena lekova, kao i rasta operativnih troškova u lancu snabdevanja. U međuvremenu, cene komunalnih usluga takođe su porasle, sa rastom od 13,6 odsto, pri čemu je najviše uticaja imalo snabdevanje vodom, čija je cena porasla za 12,1 odsto.
Osnovni faktori koji su doveli do rasta cene snabdevanja vodom uključuju skok cena energenata, materijala za održavanje mreže i hemikalija za preradu vode. Povećanje minimalne cene rada od januara 2025. godine, kao i lokalne odluke o poskupljenju, dodatno su uticale na rast troškova u komunalnom sektoru. Ovi trendovi ukazuju na izazove sa kojima se potrošači suočavaju u Srbiji, posebno u svetlu globalnih ekonomskih pritisaka i klimatskih promena.
