U Srbiji se beleži značajan rast broja kupaca-proizvođača električne energije, koji su trenutno premašili broj od 6.000 sa ukupnim instaliranim kapacitetom od oko 132 megavata (MW). Iako Srbija zaostaje za mnogim zemljama Evropske unije (EU) u ovom segmentu, evidentan je trend rasta broja prozjumera, kao i opština koje učestvuju u državnom programu sufinansiranja, izveštava Bloomberg Adria.
Do sada je država podržala ove projekte sa približno 5,42 miliona evra, a očekuje se novi poziv za sufinansiranje krajem godine. Od naredne godine planira se prelazak na novi način obračuna, što je izazvalo zabrinutost među stručnjacima koji smatraju da je još rano za takve promene.
Prema najnovijim podacima, u Srbiji trenutno ima 6.609 kupaca-proizvođača, od kojih 73% čine domaćinstva, dok ostatak čine preduzeća i obrazovne ustanove, koji imaju veći udeo u kapacitetima. Naime, domaćinstva imaju instalirani kapacitet od 40,9 MW, dok „ostali kupci-proizvođači“ imaju kapacitet od 91,1 MW.
Zanimljivo je da među prozjumerima nalazimo i manastire, kao što su Manasija i Žiča, kao i 26 obrazovnih ustanova, uključujući brojne vrtiće. Ipak, udeo stambenih zajednica u ovom sistemu ostaje izuzetno mali, sa samo šest registrovanih zajednica u raznim gradovima, uključujući Beograd, Suboticu i Niš.
Ministarstvo rudarstva i energetike ističe da se broj kupaca-proizvođača povećava svake godine, sa ravnomernim rastom u različitim delovima zemlje. Osim u Vojvodini, rast se beleži i u istočnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji, kao i u Šumadiji i Beogradu.
Prema analizi udruženja OIE Srbija, u novembru prošle godine registrovano je 5.832 prozjumera, što pokazuje rast od 61% u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, Srbija još uvek kaska za EU, gde su kapaciteti solarnih sistema daleko veći, sa više od 170 gigavata (GW) na kraju 2023. godine, dok se očekuje da će do 2027. godine porasti na 355 GW.
Očekuje se da će novi poziv za sufinansiranje dodatno stimulisati razvoj ovih kapaciteta, s obzirom na to da su subvencije već bile dostupne u 131 od 174 opštine u Srbiji. Državni program „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ pokrenut je 2023. godine, a plan je da se do 2027. godine energetski sanira oko 70.000 domaćinstava.
Međutim, prelazak na novi sistem obračuna, koji će zameniti postojeći model neto-merenja, izaziva zabrinutost među potrošačima. Neto-otkup, koji će se primenjivati za domaćinstva, smatra se manje podsticajnim, jer omogućava da se energija koja se isporučuje u mrežu vrednuje po nižoj ceni nego što je cena preuzete energije.
Ministarstvo rudarstva i energetike naglašava da je ovaj model deo usklađivanja sa standardima EU, ali se postavlja pitanje kako će to uticati na motivaciju kupaca da investiraju u obnovljive izvore energije. Ističe se potreba za revizijom postojećih programa podrške, kao i optimizacijom subvencija i poreskih olakšica.
U istraživanju Centra za energetske analize, identifikovane su slabosti u sistemu kao što su administrativne prepreke, nedovoljno razvijena infrastruktura i ograničen pristup finansijskim podsticajima. Potrebna su i unapređenja procedura za stambene zajednice koje žele da postanu prozjumeri, kao i veća fleksibilnost u modelima finansiranja.
U Srbiji, prozjumeri sa elektranama do 10,8 kW mogu se priključiti uz pojednostavljenu proceduru, dok oni sa snagom iznad 10,8 kW moraju proći rigoroznije zahteve. Potrebno je razviti centralizovanu platformu za podnošenje i praćenje zahteva, kako bi se olakšalo uključivanje novih prozjumera u sistem.
U zaključku, Srbija se suočava sa izazovima u razvoju sektora obnovljivih izvora energije, ali postoje jasni znaci napretka i rastućeg interesa, što može postaviti temelje za dalji razvoj ovog sektora u budućnosti.
