Austija ima ozbiljan problem sa rasizmom, ocenila je specijalna izvestiteljka za nove oblike rasizma Ujedinjenih nacija, Ašvini K. P. Ona je naglasila da, iako je austrijsko društvo raznoliko, rasistički oblici predrasuda i osećaj nadmoćnosti su „duboko ukorenjeni i široko rasprostranjeni“. Izvestiteljka je izjavila da je potrebno hitno preduzeti dodatne mere kako bi se suzbio ovaj problem, uprkos postojećim zakonima o jednakosti i zabrani diskriminacije.
U svom izveštaju, Ašvini K. P. ukazuje na sve prisutniji desni populizam na saveznom i pokrajinskom nivou, što dodatno podstiče rasizam. Ona je istakla da se u društvu sve više prihvataju etničko-nacionalistička shvatanja prema kojima je austrijski identitet povezan sa belom bojom kože. Ove predrasude, prema njenim rečima, doprinose stvaranju atmosfere nesigurnosti i isključenosti za mnoge manjinske grupe.
Kritikovala je i planirano uvođenje zabrane nošenja marama za devojčice mlađe od 14 godina, smatrajući da takva mera podržava stereotipnu predstavu o „muslimanskim devojčicama kao prirodno ranjivim“. Ona je naglasila da je marama kompleksan simbol koji ne može biti sveden na jednostranu interpretaciju potlačenosti. Ova zabrana, prema njenim rečima, dodatno marginalizuje i stigmatizuje već ugrožene grupe.
Ašvini K. P. je takođe izrazila zabrinutost zbog širenja nespremnosti u društvu da se rasizam i njegove posledice priznaju. Ova nespremnost najviše pogađa osobe afričkog, arapskog i azijskog porekla, kao i Jevreje, muslimane i Rome. Prema njenim rečima, strukturalna isključenost se manifestuje kroz različite oblike, uključujući govor mržnje, zločine iz mržnje, rasno profilisanje, kao i diskriminaciju u obrazovanju, stanovanju i zapošljavanju.
U izveštaju se takođe ukazuje na to da je austrijsko društvo često nezainteresovano za probleme koje doživljavaju manjinske grupe. Ova situacija ne samo da utiče na kvalitet života ovih osoba, već i na društvo u celini. Potrebno je raditi na edukaciji i podizanju svesti o ovim pitanjima kako bi se stvorilo inkluzivnije društvo.
Jedan od ključnih izazova s kojim se Austrija suočava je i potreba za reformama koje bi osigurale jednak pristup svim građanima, bez obzira na njihovu etničku pripadnost ili religiju. Kako bi se postigao napredak, neophodno je raditi na jačanju zakonskih okvira koji se bave ovim pitanjima, kao i na implementaciji obrazovnih programa koji će promovisati toleranciju i razumevanje među različitim kulturama.
U svetlu svih ovih saznanja, specijalna izvestiteljka je apelovala na austrijske vlasti da preduzmu konkretne korake kako bi se suzbila ova pojava. Ona je naglasila važnost dijaloga između različitih zajednica i potrebu za aktivnim uključivanjem manjinskih grupa u procese donošenja odluka. Ova aktivnost je od suštinskog značaja za izgradnju društva koje će biti otporno na predrasude i diskriminaciju.
U zaključku, Ašvini K. P. je pozvala na hitnu akciju kako bi se osiguralo da svi građani Austrije uživaju jednake mogućnosti i prava. Samo zajedničkim naporima može se stvoriti društvo u kojem će rasizam i diskriminacija biti stvar prošlosti, a različitosti će se slaviti kao bogatstvo.
