TIRANA – Albanija se suočava s izazovima u ostvarivanju ambicioznog cilja premijera Edija Rame da do 2030. godine ukine plaćanje gotovinom. Iako je ova inicijativa usmerena na borbu protiv sive ekonomije, digitalno plaćanje i dalje izaziva sumnju među građanima, a većina manjih poslovnih subjekata, uključujući kafiće, salone lepote i taksiste, ne prihvata kartice. Kako izveštava briselski Politiko, plaćanje karticama je uobičajeno samo u većim restoranima i lancima prodavnica, dok su građani i dalje skloni čuvanju novca u „slamaricama“ zbog duboko ukorenjenog nepoverenja prema bankama i digitalnim transakcijama.
Ramina inicijativa ima za cilj da se bori protiv sive ekonomije, koju je Evropska komisija označila kao prepreku razvoju konkurencije i legalnog poslovanja u svom izveštaju za 2024. godinu. Profesor ekonomije Selami Džepa naglašava važnost ovog koraka, ističući da je ukidanje gotovine „apsolutni prioritet za zemlje sa visokom stopom neformalnosti i destabilizujućim prisustvom nelegalnog novca u finansijskom sistemu.“
Premijer Edi Rama je sredinom jula najavio plan za potpuno ukidanje gotovine do kraja decenije, što predstavlja ambiciozan cilj čak i u okviru razvijenih zemalja. „Imamo ambiciju da do kraja ove decenije Albanija bude ‘bezgotovinska’, što znači da će sve interakcije i finansijske transakcije biti digitalne. Za ovo nam je potreban veliki napor i svest“, izjavio je Rama, dodajući da je tehnologija dostupna i da je realizacija ovog plana moguća ako se pravilno isplanira.
Ovaj plan može imati značajan uticaj na one koji poseduju velike sume neprijavljenog novca, jer će im biti preostalo samo nekoliko godina da pronađu zakonite kanale za uvođenje tog novca u sistem pre nego što postane „bezvredan“. S obzirom na to, Albaniju bi mogla očekivati talas investicija, posebno u sektoru nekretnina i građevinarstva, koji već beleži nagoveštaje pada potražnje uprkos rastu cena.
Analitičari ovu situaciju ocenjuju kao „de fakto amnestiju“ bez zakonskog okvira, ali sa jasnim podsticajem: potroši sumnjiv novac dok još možeš. Ova politika im može omogućiti da legalizuju svoj novac pre nego što postane neupotrebljiv.
Trenutno ne postoji ekonomija koja je potpuno eliminisala gotovinu iz opticaja. Čak i Švedska, koja se smatra najnaprednijom zemljom u ovom pogledu, nije uspela da potpuno eliminiše gotovinu. U periodu od 2007. do 2024. godine, upotreba gotovine u švedskoj ekonomiji prepolovljena je, ali se ova zemlja u 2023. godini ponovo vraća na korišćenje gotovine.
Ramina ambicija da se Albanija u potpunosti oslobodi gotovine predstavlja izazov koji zahteva značajne promene u načinu razmišljanja i ponašanju građana. S obzirom na to da se većina stanovništva oslanja na gotovinu, potrebna su dodatna ulaganja u edukaciju i infrastrukturu kako bi se olakšala tranzicija ka digitalnom plaćanju.
Pored toga, od ključnog je značaja da se izgrade poverenje i sigurnost u digitalni finansijski sistem, kako bi se građani osećali sigurno prilikom korišćenja elektronskih platnih metoda. Bez ovih koraka, Albanija bi mogla imati poteškoća u postizanju svog cilja, a borba protiv sive ekonomije bi mogla ostati nedovršena.
U svetlu ovih izazova, jasno je da je pred Albanijom dug put ka potpunoj digitalizaciji finansijskog sistema, ali uz pravilan pristup i strateško planiranje, ovaj cilj može postati realnost.
