Skoro godinu dana prošlo je otkako je Rafael Nadal poslednji put bio na terenu, a njegovu blistavu karijeru okončala je utakmica u Dejvis Kupu. Od tada, španski teniser nije igrao tenis, ali je iskoristio to vreme da sagleda svoj put u „belom sportu“, gde je ostavio značajan pečat zajedno sa „velikom trojkom“ koju su činili Rodžer Federer i Novak Đoković.
Tokom svoje profesionalne karijere, Nadal je osvojio 22 grend slema, od kojih čak 14 u Parizu, proveo je 209 nedelja na prvom mestu ATP liste, i upisao brojne druge trofeje. Ipak, kako sam priznaje, ne bi stigao tako daleko da nije imao najveće rivale.
On je u nedavnom intervjuu za Atletik podelio svoja razmišljanja o izazovima koje su mu postavljali Federer i Đoković. „U toj eri nije bilo prostora za predah. Svaki trening, svaki meč, zahtevao je pomeranje granica. Radio sam na sebi, ali su Federer i Đoković uvek bili tu kao merilo,“ rekao je Nadal.
Statistika jasno pokazuje koliko su njihovi okršaji obeležili najveću eru tenisa. Nadal je protiv Federera zabeležio 24 pobede i 16 poraza, dok je protiv Đokovića imao nešto lošiju bilancu od 29 pobeda i 31 poraza. Poslednji njihov susret odigrao se na Olimpijadi u Parizu, a Rafael ističe da je Novak predstavljao najveći izazov za njega, posebno na betonskim podlogama.
Nadal je otvoreno govorio o svojim problemima sa telom i o tome kako je to uticalo na njegovu igru protiv Đokovića. „Novak je bio bolji od mene na tvrdoj podlozi, bez dileme. Do 2013. ili 2014. sam mogao da igram ravnopravno, ali kasnije, kada su se pojavili problemi sa telom, izgubio sam samopouzdanje u kretanju. Počeo sam da izbegavam neke stvari iz straha od povrede. Mentalno je to imalo ogroman uticaj protiv Novaka,“ objasnio je Nadal.
On je naglasio da mu je bila potrebna maksimalna fizička spremnost da bi se nosio sa Đokovićem na betonu. „Protiv Federera je bilo drugačije, on je skraćivao poene servisom, ali Novak i ja smo imali slične stilove igre. Trebala mi je dodatna energija da guram telo do krajnjih granica, a to više nisam mogao,“ priznao je Nadal.
Dok Nadal uživa u zasluženoj penziji, Novak Đoković, sa 38 godina, ostaje poslednji aktivni predstavnik legendarne trojke. Ipak, i njega sustiže vreme, pošto je nedavno na US Openu doživeo poraz od mladog talentovanog igrača Karlosa Alkaraza. Čini se da Đoković, iako još uvek na vrhunskom nivou, polako ulazi u završnicu svoje karijere.
Ova situacija u tenisu naglašava koliko je era velikih teniskih zvezda bila posebna, ali i koliko je izazovna. Nadalov povlačenje označava kraj jedne epohe, dok Đoković nastavlja da se bori na najvišem nivou, iako se suočava sa sopstvenim izazovima.
U tom smislu, Nadalova refleksija na svoju karijeru i uticaj rivala može poslužiti kao inspiracija mlađim generacijama igrača. Njihovu borbu, upornost i predanost tenisu ne treba zaboraviti, jer su oni postavili standarde koji će oblikovati budućnost ovog sporta. Tenis, kao i svaki drugi sport, prolazi kroz cikluse, ali se uvek seća onih koji su ga oblikovali i činili ga uzbudljivim.
Nadalov doprinos tenisu će zauvek ostati urezan u istoriji, iako je njegovo vreme na terenu završeno. Njegova sposobnost da preispita svoje iskustvo, kao i da prizna izazove s kojima se suočavao, pokazuje njegovu duboku strast prema igri. U svetu sporta, gde se često naglašava pobeda, Nadalovo priznanje o važnosti rivala i njihovog uticaja na njegov razvoj je osvežavajući podsetnik na to da je put do uspeha često složen i pun izazova.
