Porodična kuća Dragijevića u Zlotu sada je uglavnom prazna, a u njoj jedino boravi Daliborov i Dejanov otac Radoslav Rade Dragijević. Ova porodična drama je privukla pažnju komšija i lokalne zajednice, budući da su Dragijevići nekada bili poznata i cenjena porodica u tom mestu.
Radoslav Dragijević, poznat kao Rade, sada živi sam u kući u kojoj je nekada bilo veselo i živo. Njegova supruga je preminula pre nekoliko godina, a sinovi su odrasli i napustili porodični dom. Dalibor je otišao u inostranstvo zbog posla, dok se Dejan odselio u drugi grad zbog školovanja.
Rade nije želeo da se razdvaja od porodične kuće, pa je ostao sam u njoj. Međutim, njegova odluka da ostane u praznoj kući izazvala je zabrinutost kod komšija, koji su primetili da Rade sve više vremena provodi sam i da se retko viđa sa drugim ljudima.
Komšije su izrazile zabrinutost za Radeovu dobrobit i pozvali su lokalne institucije da pomognu. Međutim, Rade je tvrdoglav i odbio je svaku vrstu pomoći, tvrdeći da može sam da se brine o sebi.
Kako je vreme prolazilo, situacija se nije poboljšavala. Rade je delovao sve usamljenije i povučenije, a komšije su odlučile da nešto preduzmu kako bi mu pomogle. Organizovali su sastanak sa lokalnim socijalnim radnicima i policijom, kako bi pronašli rešenje za Radeov problem.
Nakon niza sastanaka i razgovora, dogovoreno je da Rade bude smešten u dom za starije i nemoćne osobe. Iako je prvobitno bio protiv te ideje, Rade je na kraju pristao da se preseli u dom, nakon što su mu objasnili da će tamo imati stalnu negu i društvo drugih ljudi.
Rade je napustio porodičnu kuću i preselio se u dom za starije i nemoćne osobe. Iako mu je bilo teško da se odvoji od kuće u kojoj je proveo ceo život, Rade se polako prilagođavao novom okruženju i počeo je da se druži sa drugim stanarima doma.
Komšije su bili zadovoljne što su uspele da pomognu Radeu i da mu pruže bolje uslove za život. Istakle su da je važno da se staračka populacija brine o svojoj dobrobiti i da ne smemo dozvoliti da se stari ljudi osećaju usamljeno ili zapostavljeno.
Porodična kuća Dragijevića u Zlotu sada je prazna, ali je ova priča dobila srećan završetak zahvaljujući brizi komšija i lokalnih institucija. Rade sada ima potrebnu negu i podršku u domu za starije i nemoćne osobe, dok se njegova porodična kuća nekadašnjeg veselog doma polako prazni.
Komšije su odlučile da očuvaju uspomenu na Dragijeviće tako što su organizovale druženja u njihovoj nekadašnjoj kući. Tako su odlučile da svi stanari doma dolaze jednom nedeljno u posetu Radeu kako bi mu priuštili društvo i razgovor.
Na taj način, Rade nije ostao usamljen i izolovan, već ima priliku da se druži sa ljudima i da se priseća lepih trenutaka provedenih u porodičnoj kući. Ova inicijativa pokazala je koliko je važno da se brinemo o starijim osobama i da im pružimo podršku u njihovim starim danima.
Porodična kuća Dragijevića u Zlotu možda je sada prazna, ali je njena priča ispunjena ljubavlju i brigom zajednice. Rade je sada srećan i okružen prijateljima, zahvaljujući brizi komšija i lokalnih institucija koje su se pobrinule da mu pruže bolje uslove za život u svojim starim danima.
