Profesor Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu, Radomir Lukić, bio je gost Euronews Srbija u povodu obeležavanja 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. U razgovoru je istakao da je Dejton doneo mir, ali i politički nemir, te da je danas i dalje okvir za ustavni aranžman Bosne i Hercegovine (BiH). Lukić je analizirao pregovore u Dejtonu, ulogu visokog predstavnika OHR-a, Kristijana Šmita, kao i mogućnost revizije sporazuma.
Lukić je objasnio da je Dejton trebao biti ustavni aranžman koji bi obezbedio stabilan mir i međusobno priznavanje granica. „Dejton je trebalo da bude pre svega jedan sporazum o ustavnim aranžmanima za Bosnu i Hercegovinu i rešavanje svih drugih pitanja koja su bila potrebna za uspostavljanje stabilnog i održivog mira. On je tu svoju ulogu ispunio, kao i još jedan važan zadatak, jer je označio međusobno priznavanje Republike Jugoslavije, Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine u njihovim postojećim granicama“, rekao je Lukić.
On je naglasio da je Dejton i dalje okvir za ustavni aranžman BiH i način njenog funkcionisanja. „Nema ni jedne zemlje gde neki papir može da donese politički mir. Politički nemir je uvek prisutan jer se društvo menja, a unutrašnje i spoljne političke okolnosti se neprestano menjaju“, dodao je Lukić.
U vezi sa pregovorima u Dejtonu, Lukić je opisao atmosferu u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson, ističući nezadovoljstvo srpske delegacije. „Osećaj koji smo imali kada smo videli nekoliko spornih teritorijalnih institucionalnih aranžmana nije bio prijatan. Očekivali smo da nećemo imati problema u oblasti Brčkog i nismo se nadali da će se nešto desiti sa Sarajevom i delovima istočnog dela Republike Srpske“, rekao je Lukić.
On je ukazao na to da su pritisci bili veliki, posebno od strane Sjedinjenih Američkih Država. „Pregovori su se odvijali u vojnoj bazi, ali nismo bili zatvoreni. Iako smo mogli da se krećemo po bazi, došli smo da radimo i radili smo danonoćno“, naglasio je.
Lukić je kritikovao evoluciju uloge visokog predstavnika u BiH, ističući da je funkcionisao kao savetnik, ali je vremenom dobio ovlašćenja koja su ga pretvorila u zakonodavca. „Aneks broj 10 je tada postojao i definisao je njegovu ulogu kao medijatora. Međutim, uloga OHR-a se vremenom promenila, tako da je danas praktično suverena vlast u BiH“, rekao je Lukić.
On je istakao da je OHR dobio ovlašćenja da suspenduje Ustav i da deluje kao zakonodavac, ustavotvorac i sudija, što je, prema njegovom mišljenju, problematično jer je to telo bez pravnog utemeljenja i političkog legitimiteta.
Što se tiče mogućnosti revizije Dejtonskog sporazuma, Lukić je ocenio da to nije realno bez dogovora naroda. „Svaka centralizacija u smislu državnog uređenja BiH ne može imati pozitivan efekat. To su pre svega zahtevi bošnjačke strane, dok Republika Srpska treba da ostane po strani. To je problem Federacije BiH, a ne BiH u celini“, zaključio je Lukić.
U razgovoru sa Radomirom Lukićem, obuhvaćeni su važni aspekti Dejtonske politike i trenutne situacije u BiH, što ukazuje na kompleksnost odnosa unutar države i izazove sa kojima se suočava. Razgovor je pružio dublji uvid u istorijske i savremene političke okolnosti koje oblikuju Bosnu i Hercegovinu.
