Više od polovine zaposlenih u Nemačkoj, tačnije 53 odsto, izrazilo je želju da rade manje sati nedeljno, dok je 40 odsto anketiranih zadovoljno trenutnim brojem radnih sati. Samo 7 odsto ispitanika želi da poveća svoj radni učinak. Ovi podaci dolaze iz ankete koju je sprovela Nemački savez sindikata (DGB) i objavljeni su nedavno.
Istraživanje je trajalo od januara do maja tekuće godine i obuhvatilo je 4.018 zaposlenih koji su anketirani putem telefona. Ankete ovog tipa pružaju dragocene uvide u radne uslove i očekivanja zaposlenih, a rezultati jasno ukazuju na trend smanjenja radnih sati kao preferenciju većine radnika.
Jedan od glavnih uzroka zbog kojih zaposleni ne mogu da smanje svoje radne sate su radni procesi. Oko 63 odsto ispitanika navelo je ovaj razlog kao ključni faktor. To sugeriše da su mnogi radnici suočeni s organizacionim preprekama koje im onemogućavaju da smanje broj sati provedenih na poslu, iako bi to želeli.
Ova situacija postavlja važno pitanje o balansu između privatnog i poslovnog života, koji je sve više u fokusu javnosti. U savremenom svetu, gde su stres i iscrpljenost sve prisutniji, potreba za smanjenjem radnih sati postaje hitna. Mnogi zaposleni traže načine da bolje upravljaju svojim vremenom, kako bi imali više prostora za lične aktivnosti, porodicu i odmor.
U Nemačkoj, kao i u drugim zemljama, sve više se raspravlja o konceptu skraćenog radnog vremena. Različite studije ukazuju na to da skraćivanje radne nedelje može dovesti do povećanja produktivnosti, smanjenja stresa i poboljšanja opšteg blagostanja zaposlenih. Mnogi poslodavci su već počeli da eksperimentiraju s ovim pristupom, u nadi da će to unaprediti zadovoljstvo radnika i smanjiti fluktuaciju zaposlenih.
Takođe, važno je napomenuti da su mnogi zaposleni u Nemačkoj u poslednje vreme pretrpeli značajne promene u radnim uslovima, posebno nakon pandemije COVID-19. Rad na daljinu i fleksibilno radno vreme postali su uobičajeni, ali su i dalje postojeći izazovi koji se odnose na organizaciju i strukturu posla. U tom smislu, želje zaposlenih za smanjenjem radnih sati mogu biti deo šireg trenda koji se tiče redefinisanja tradicionalnih modela rada.
Osim toga, postoje i ekonomski faktori koji utiču na ovu situaciju. U poslednje vreme, inflacija i rast troškova života postavili su dodatni pritisak na radnike. Mnogi se suočavaju s finansijskim izazovima koji ih primoravaju da rade više sati kako bi pokrili svoje troškove. Ovo dodatno komplikuje situaciju u kojoj zaposleni žele manje raditi, ali su primorani na suprotno zbog ekonomskih okolnosti.
S obzirom na sve navedeno, važno je da se radnici, poslodavci i vlade uključe u dijalog o ovim pitanjima. Potrebno je razviti strategije koje će omogućiti zaposlenima da ostvare bolje radne uslove, dok istovremeno održavaju produktivnost i konkurentnost tržišta. Skraćeno radno vreme može biti jedan od načina za postizanje tog cilja, ali zahteva pažljivu implementaciju i razumevanje potreba svih strana.
Kao zaključak, rezultati ankete DGB-a osvetljavaju sveprisutnu potrebu za promenom u radnim uslovima u Nemačkoj. Dok većina zaposlenih teži ka smanjenju radnih sati, izazovi u organizaciji rada i ekonomske okolnosti često ih sprečavaju da to postignu. Kroz otvoreni dijalog i inovativna rešenja, moguće je pronaći put ka radnijim mestima koja će zadovoljiti potrebe radnika, a istovremeno podržati poslovne ciljeve.
