KBS ulaze u treću fazu transformacije u vojsku Kosova koja će trajati do 2028. godine. Analitičari ističu da se ostale države u regionu naoružavaju usled modernizacije i odluka NATO-a. Učestalo naoružavanje Prištine, a pomalo i Hrvatske, kao i njihovo učlanjenje u vojni savez sa Albanijom, postavlja pitanje šta se to zapravo sprema u regionu koji sve više zvoni oružjem.
Analitičari smatraju da naoružavanje Kosova treba posmatrati odvojeno od regionalnih trendova. Od početka godine, započeta je treća faza transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku Kosova. U tom kontekstu, Priština je već nabavila američke haubice i helikoptere, a trenutno se priprema za nabavku protivtenkovske opreme iz Nemačke, konkretno sistema „Panzerfaust 3“. Osim toga, u svetlu vojnog saveza sa Albanijom i Hrvatskom, sve to se dešava u trenutku kada se spekulacije o mogućem sukobu u Evropi pojačavaju.
Vlade Radulović, vojni analitičar, ističe da se naoružavanje KBS ne može posmatrati u istom svetlu kao i naoružavanje drugih država u regionu, iako je jasno da sve zemlje jačaju svoje vojske usled ratnih dešavanja u Ukrajini. Prema njegovim rečima, očekuje se da će KBS nastaviti sa opremanjem, uključujući lako prenosivo protivvazdušno naoružanje, a treća faza transformacije predviđena je do kraja 2028. godine.
Na drugoj strani, Hrvatska se takođe naoružava, nedavno nabavivši francuske avione „rafal“, dok Srbija kupuje nove avione. Ovo je izazvalo polemiku u Hrvatskoj o opravdanosti takvih poteza. Radulović navodi da Hrvatska ima dva osnovna razloga za naoružavanje: modernizaciju svojih oružanih snaga i sprovođenje odluka NATO-a o jačanju vojnog potencijala Evrope.
Situacija je slična i u Rumuniji i Bugarskoj, koje takođe nastoje da modernizuju svoje vojsku. Kako se ističe, godina 2025. će ostati upamćena kao godina kada je formiran vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova. Albanija, koja ima relativno slabe odbrambene kapacitete, pokušava da ojača svoju vojsku i odbrambenu infrastrukturu, naročito u svetlu strateških tačaka kao što su luka Drač i aerodromi.
Takođe, albanska vojska redovno vežba zajedno sa KBS-om, što dodatno osnažuje saradnju između ovih snaga. Radulović naglašava da su tri od četiri tačke memoranduma o vojnom savezu usmerene na direktnu pomoć KBS-u, uključujući podršku za evroatlantske integracije i jačanje vojnih kapaciteta.
Iako postoji teza da su Albanija, Hrvatska i Kosovo sklopile savez radi povoljnije nabavke oružja, Radulović smatra da to nije glavni motiv. Ekonomija svakako igra ulogu, ali mnogo zavisi od obuke, isporuke i drugih faktora.
Hrvatska takođe ima bilateralnu saradnju sa Slovenijom, koja obuhvata različite aspekte vojne saradnje, kao što su zajedničke vežbe, modernizacija opreme, medicinske obuke i obuka kadeta. Ove aktivnosti su deo šireg konteksta vojne saradnje u regionu.
Predsednik Aleksandar Vučić je komentarisao nabavku protivtenkovske opreme od strane KBS-a, ističući da je to deo njihove strategije i da će oni koji su „stvorili tu nakaznu tvorevinu“ uvek pomoći Prištini. On je naglasio potrebu za jačanjem sopstvenih kapaciteta i održavanjem mirnog stanja u regionu, pozivajući na poštovanje međunarodnih normi i rezolucija.
U zaključku, vojne aktivnosti u regionu Balkana postaju sve intenzivnije, a zemlje nastoje da modernizuju svoje oružane snage u svetlu sve većih tenzija. Transformacija KBS u vojsku Kosova predstavlja ključni korak u tom procesu, dok se istovremeno odvijaju i druge vojne saradnje i savezi koji dodatno komplikuju situaciju u regionu.
