Bugarski predsednik Rumen Radev najavio je danas da će podneti predlog za održavanje nacionalnog referenduma o tome da li bi Bugarska trebalo da se pridruži evrozoni. U izjavi koju je prenela bugarska agencija BTA, Radev je istakao da će referendum postaviti pitanje: „Da li se slažete da Bugarska usvoji jedinstvenu evropsku valutu evro 2026. godine?“.
Ovaj potez Radeva dolazi u trenutku kada se u Bugarskoj sve više raspravlja o prelasku na evro, s obzirom na to da je zemlja ranije potpisala sporazume sa Evropskom unijom koji je obavezuju na pristup monetarnoj uniji. Radev je naglasio da, iako postoji obaveza prema EU, najveća odgovornost je prema bugarskom narodu. „Promena nacionalne valute je pitanje od velikog značaja i zaslužuje istinsku diskusiju“, rekao je Radev.
Premijer Bugarske, Rosen Željazkov, reagovao je na Radevovu najavu putem društvenih mreža, naglašavajući da je Bugarska već odabrala svoj evropski put razvoja. On je podsetio da je zemlja preuzela obavezu da učestvuje u monetarnoj uniji ratifikacijom Ugovora o pristupanju EU. Željazkov je istakao da je legitimno izabrani parlament već usvojio sve potrebne odluke za pridruživanje evrozoni. Takođe, istakao je da je Ustavni sud 2024. godine presudio da je održavanje referenduma o usvajanju evra ustavno nedopustivo.
Ova izjava premijera izazvala je dodatnu raspravu među političkim analitičarima i javnošću. Mnogi smatraju da je Radevov predlog o referendumu pokušaj da se skrene pažnja sa drugih važnih pitanja u zemlji, dok drugi smatraju da je to legitimna potreba za direktnim izražavanjem volje građana.
Zamenik premijera i ministar za inovacije i rast, Tomislav Dončev, takođe je komentarisao Radevov predlog, nazivajući ga „investicijom u podelu već podeljenog bugarskog društva“. Tokom intervjua za bTV, Dončev je izrazio zabrinutost da bi referendum mogao dodatno podeliti društvo, koje je već uveliko podeljeno po različitim pitanjima, uključujući i ekonomske reforme i pristup EU.
Prema trenutnim istraživanjima javnog mnjenja, stavovi građana o uvođenju evra su podeljeni. Dok neki smatraju da bi prelazak na evro mogao doneti stabilnost i ekonomski rast, drugi se plaše da bi to moglo dovesti do povećanja cena i gubitka nacionalnog identiteta. Radev je tokom svojih javnih nastupa naglašavao potrebu za jačanjem ekonomije i privlačenjem stranih investicija, istovremeno ukazujući na to da bi evro mogao biti ključni faktor u tom procesu.
U međuvremenu, ekonomski analitičari upozoravaju da bi bilo kakva odluka o referendumu trebala biti pažljivo razmotrena, s obzirom na moguće posledice po ekonomiju i stabilnost zemlje. Oni naglašavaju da je važno obezbediti da građani budu pravilno informisani o svim aspektima prelaska na evro, uključujući potencijalne prednosti i rizike.
U narednim nedeljama očekuje se da će se situacija oko referenduma dodatno razvijati, a političke stranke će verovatno zauzeti jasne stavove o ovom pitanju. Radevov potez može značajno uticati na političku dinamiku u zemlji, posebno u svetlu predstojećih lokalnih izbora.
Dok se javnost priprema za moguće debate o ovom važnom pitanju, jasno je da će uvođenje evra ostati tema koja deli mišljenja i izaziva strasti među građanima. U svakom slučaju, Bugarska se suočava sa ključnim odlukama koje će oblikovati njenu budućnost unutar Evropske unije.
