Prošlo je tačno 18 godina od brutalnog zločina u Sarajevu, kada je Denis Mrnjavac, tada 16-godišnjak, u prepunom tramvaju napadnut i ubijen. Ovaj tragičan događaj izazvao je šok u društvu i postavio pitanje o bezbednosti mladih. U napadu su učestvovali Nermin Sikirić, Ademir Lelović i Berin Talić, koji su tada imali 17, 18 i 19 godina. Sikirić i Lelović su osuđeni na po 15 godina zatvora, dok je Talić dobio 10 godina za pomaganje u ubistvu.
Denis je postao žrtva nasilja samo zato što se zatekao u istom tramvaju sa ubicom i njegovim saučesnicima. Prema presudi, sukob je počeo kada je Lelović upitao Denisa zašto ga gleda. Kada je Denis odgovorio da nije zabranjeno gledati, usledile su pretnje i poziv na fizički obračun. U trenutku kada je Denis odbio da se suoči sa njima, Sikirić je izvadio nož i napao ga. Sudija Vrhovnog suda Federacije BiH, Amir Jaganjac, naglasio je da je Denis bio potpuno bespomoćan i da su optuženi nosili oružje spremno za upotrebu.
Ubistvo se dogodilo u punom tramvaju, a putnici su, nažalost, bili nemoćni da pomognu. Denisova majka, Ana Mrnjavac, često deli svoja osećanja na društvenim mrežama. U emotivnoj objavi povodom godišnjice zločina, ona je opisala kako se i dalje suočava sa gubitkom i kako se seća svakog trenutka provedenog sa svojim sinom. Njene reči oslikavaju duboku bol i tugu koju nosi, ali i snagu da se bori protiv nasilja.
Sikirić, jedan od ubica, govorio je o svom iskustvu u zatvoru i pokušao da se distancira od etikete kriminalca. Izjavio je da je bio mlad i naivan, te da se zatvor promenio i oblikovao njegov karakter. Iako je naglasio da se kaje, njegov odgovor na pitanje o ubistvu Denisa bio je hladan i neodređen. Rekao je da ne može da vrati vreme i da se to dogodilo, ali nije imao nameru da ubije.
Ovaj slučaj je izazvao brojne reakcije u javnosti i postavio pitanje o vršnjačkom nasilju. U znak sećanja na Denisa Mrnjavca, 6. februar je proglašen Danom borbe protiv vršnjačkog nasilja u Kantonu Sarajevo. Njegovo ime postalo je simbol borbe protiv nasilja nad mladima i potreba za većom zaštitom dece.
Pitanje vršnjačkog nasilja postavlja se sve više u društvu, a Denisova majka poziva sve da se bore protiv ovakvih situacija. Ona ističe da je važno da se društvo uključi i da se osnaže mladi ljudi kako bi se zaštitili od nasilja. Njena snažna poruka podseća da nijedno dete ne bi smelo da prolazi kroz takve traume i da je potrebno stvoriti sigurnije okruženje za sve.
Denisova tragedija nas podseća na ozbiljnost problema vršnjačkog nasilja i na to koliko je važno da se prevencija ovakvih zločina postavi kao prioritet. U svetlu ovog događaja, društvo mora preuzeti odgovornost i raditi na izgradnji boljeg okruženja za decu i mlade, kako bi se ovakvi incidenti sprečili u budućnosti. Denisov život, iako prekinut na tragičan način, postao je simbol nade i borbe za bolju budućnost za sve mlade ljude.
