Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, poznat je po svojoj odlučnosti da poveća teritoriju Rusije i da želi da ostane na vlasti što je duže moguće. Njegova brutalnost i spremnost da pređe granice postale su očigledne tokom sukoba u Čečeniji, gde je bombardovanjem Gržnog izazvao veliki broj žrtava. Međunarodna zajednica je osudila njegova dela, ali Putin nije snosio nikakve ozbiljne posledice.
Jedan od najpoznatijih Putinovih protivnika bio je Mihail Hodorkovski, bivši vlasnik naftne kompanije Jukos, koji je optužen i osuđen na zatvorsku kaznu od 10 godina. Hodorkovski je kritikovao Putinov režim, ali je nakon lobiranja njegovog oslobađanja, pušten iz zatvora. Ipak, život mu je i dalje ugrožen zbog Putinovog režima.
Putin je optužen za niz političkih ubistava, poput ubistva Borisa Njemcova, Ane Politkovskaje, Aleksandra Litvinjenka i drugih. Ruska infiltracija u Ukrajini i aneksija Krima izazvali su bes na Zapadu, ali Putin nije pretrpeo ozbiljne posledice.
Nedavna invazija Rusije na Ukrajinu, koja traje i dalje, pokazuje Putinovu brutalnost i spremnost da krši međunarodno pravo. Zapad je odgovorio nizom sankcija, ali to nije ozbiljno uzdrmalo Putinov režim.
Smrt Alekseja Navaljnog u zatvoru, kao i smrt Jevgenija Prigožina, samo su neki od primera brutalnosti Putinovog režima. Zapad je osudio Putinove postupke, ali je malo verovatno da će on ikada odgovarati za svoja dela.
Putinov režim ostaje čvrsto na vlasti, a Rusija i dalje ostaje pod njegovom vlašću. Dok se Putin nastavlja obračunavati sa svojim protivnicima, mnogi se pitaju da li će ikada biti pravde za one koji su postali žrtve njegovog režima. Ruski predsednik pokazuje da neće oklevati da pređe granice i preuzme šta god bude želeo, a međunarodna zajednica se suočava sa teškim pitanjem kako odgovoriti na njegove postupke.
