Evropska komisija danas je osudila pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina zapadnim trupama, ukoliko budu raspoređene u Ukrajini, dok je pozdravila njegovu podršku potencijalnom pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji. Ova izjava dolazi usred rastuće napetosti između Moskve i Zapada, u svetlu tekućeg sukoba u Ukrajini.
Putin je u utorak, 2. septembra, izjavio da Rusija „nikada nije prigovarala“ kandidaturi Ukrajine za članstvo u EU, ali je istakao da je „to druga stvar“ kada se govori o NATO-u. Ove reči su izazvale podeljene reakcije u međunarodnoj zajednici, s obzirom na to da se Rusija već dugo protivi širenju NATO-a prema njenim granicama.
Portparolka Evropske komisije, Paula Pinjo, komentarisala je Putinove izjave, rekavši da je „veoma dobrodošlo što predsednik Putin vidi mesto Ukrajine u Evropskoj uniji“. Ova izjava može se smatrati kao znak mogućeg pomaka u stavovima o ukrajinskoj integraciji u evropske strukture, uprkos ruskom protivljenju.
U četvrtak, 26 zemalja članica „koalicije voljnih“ ponudilo je bezbednosne garancije Ukrajini u slučaju da dođe do potencijalnog primirja u ratu sa Rusijom. Putin je u vezi s tim naglasio da će sve zapadne trupe koje budu u Ukrajini biti legitimne mete za Rusiju. Ova pretnja dodatno komplikuje situaciju, jer bi raspoređivanje stranih trupa moglo izazvati još veću eskalaciju sukoba.
Pinjo je dodala da je „na Ukrajini da odluči o raspoređivanju trupa na svojoj teritoriji“, naglašavajući da bezbednosne garancije ne moraju nužno da podrazumevaju prisustvo vojnika na terenu. Ova izjava ukazuje na to da EU može pružiti podršku Ukrajini na različite načine, bez direktnog vojnog angažovanja.
Doprinos ovih 26 zemalja, prema njenim rečima, znači da su one spremne da doprinesu na različite načine, bilo da je to slanjem trupa, ili pojačavanjem ukrajinskih oružanih snaga. Ova vrsta podrške može uključivati obuku, vojnu opremu ili druge oblike pomoći, koji bi mogli ojačati kapacitete Ukrajine u odbrani od ruskih snaga.
U međuvremenu, situacija na terenu ostaje napeta, s obzirom na to da se borbe nastavljaju u različitim delovima Ukrajine. Ukrajinske snage se suočavaju s brojnim izazovima, ali i dalje pokazuju otpornost i odlučnost u odbrani svoje teritorije. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica nastavlja da prati situaciju i razmatra mogućnosti za dodatnu podršku Ukrajini.
Pored toga, reakcije na Putinove pretnje sa zapadne strane variraju. Neki analitičari smatraju da je ovo još jedan pokušaj Rusije da zastraši Zapad i spreči bilo kakvu vojnu pomoć Ukrajini. S druge strane, drugi smatraju da bi ovakve pretnje mogle samo pojačati odlučnost Zapada da pruži podršku Ukrajini, s obzirom na to da je vojna pomoć postala ključni faktor u sukobu.
U svetlu svega ovoga, važno je napomenuti da se situacija u Ukrajini može promeniti iz dana u dan. Uz rastuće tenzije između Rusije i Zapada, mnogi se pitaju šta će biti sledeći koraci na političkom i vojnom planu. Da li će Putin uistinu realizovati svoje pretnje ili će, možda, doći do nekog oblika dijaloga? To su pitanja koja ostaju otvorena, dok se situacija na terenu i dalje razvija.
Na kraju, kako se sukob nastavlja, kao i napetost između Rusije i Zapada, ostaje da se vidi kakav će biti konačni ishod ovog sukoba i kakve će posledice imati na širi međunarodni sistem. U svakom slučaju, podrška Ukrajini iz međunarodnih krugova ostaje ključna, a budućnost regiona i dalje je neizvesna.
