Više od tri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Zapad intenzivira diplomatske napore kako bi se postigao dogovor između Kijeva i Moskve. Ukrajinske i američke delegacije rade na revidiranju mirovnog predloga koji je prvobitno bio u velikoj meri u korist Rusije. U tom kontekstu, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa putuje u Moskvu radi razgovora sa Kremljom. Analitičari ukazuju da Vladimir Putin vodi ovaj rat sa strateškim ciljem jačanja pozicije Rusije u regionu i obezbeđivanja ključne uloge u evropskoj bezbednosti.
Iako je Rusija od januara osvojila samo 0,8% ukrajinske teritorije, troškovi rata su ogromni, sa najmanje 350.000 ruskih žrtava. Vojni analitičari smatraju da je to veoma skroman rezultat s obzirom na resurse koje Rusija ima. I pored toga, Putin veruje da ima strateški zamah, ne zbog vojnog uspeha, već zbog političkih posledica produženog sukoba. Ruska vojska je modernizovala svoje komande i oslanjala se na saveznike poput Irana i Kine, ali to nije stvorilo prilike za odlučan napredak na frontu.
Ukrajinski napadi na rusku infrastrukturu dodatno komplikuju situaciju, dok Moskva pokušava da reaguje na smanjenje izvoza nafte i energetsku krizu. U međuvremenu, američki i ukrajinski pregovarači sastali su se na Floridi da razgovaraju o mogućim teritorijalnim sporazumima i bezbednosnim garancijama. Američki državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner imali su višesatne razgovore sa ukrajinskom delegacijom, a Rubio je istakao da je postignut određeni napredak, ali da je reč o složenom procesu koji zahteva učešće Rusije.
Prva verzija američkog predloga izazvala je zabrinutost u Kijevu i evropskim prestonicama jer je predviđala ograničenja za ukrajinsku vojsku i efikasno prihvatanje teritorijalnih gubitaka. U novim razgovorima, ukrajinska strana je izrazila zadovoljstvo što Washington više poštuje njihove stavove, ali ostaje neizvesno da li se mogu premostiti razlike između Kijeva i Moskve. Teritorijalna i politička pitanja ostaju ključne prepreke, a u Ukrajini se granice mogu menjati samo putem referenduma, što je gotovo nemoguće usred rata.
Putin insistira na povlačenju ukrajinskih snaga iz Donjecke i Luganske oblasti, ali Ukrajina to odbija, smatrajući da bi to predstavljalo kapitulaciju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski suočava se sa unutrašnjim izazovima, uključujući političke turbulencije, što Rusija pokušava da iskoristi u svoju korist.
Putin vidi rat kao dugoročnu strategiju za vraćanje Rusije na poziciju ključnog aktera u evropskoj bezbednosti. Njegovi ciljevi prevazilaze teritorijalne dobitke; on želi da osigura da se interesi Rusije uzimaju u obzir prilikom oblikovanja budućeg evropskog poretka. Dokle god rat održava ovaj politički zamah, Kremlj neće žuriti ka miru.
