Atentat na bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Solsberiju 2018. godine bio je odobren od strane predsednika Rusije Vladimira Putina, koji snosi „moralnu odgovornost“ za smrt Daun Stardžes (44), utvrdila je britanska javna istraga koju je predvodio bivši sudija lord Entoni Hjuz. Ova istraga je otkrila da su trojica oficira ruske vojne obaveštajne službe GRU, pod pseudonimima Aleksandar Petrov, Ruslan Boširov i Sergej Fedotov, doneli u Solsberi flašicu sa nervnim agensom novičok i poprskali je na kvaku Skripaljove kuće.
Skripalj i njegova ćerka Julija preživeli su napad, dok je Stardžes, koja je slučajno došla u kontakt sa otrovom u obližnjem Ejmsberiju, preminula 8. jula 2018. godine. Prema izveštaju, Stardžes je upotrebila novičok koji joj je dao partner Čarli Rouli (52) u flašici parfema Nina Riči. Rouli je ostao ozbiljno bolestan, ali je preživeo. Istražitelji smatraju da je to verovatno ista flašica koju su Petrov i Boširov koristili za nanošenje nervnog agensa na kvaku Skripaljovih vrata pre nego što je „nepromišljeno odbačena“.
Iako je teško reći gde je Rouli pronašao flašicu, verovatno je to bilo nekoliko dana nakon što je odbačena 4. marta, što sugeriše „jasnu uzročnu vezu“ sa smrću Stardžesove. Lord Hjuz je naveo da su svi uključeni u operaciju, uključujući Putina i ostale koji su dali odobrenje u Rusiji, moralno odgovorni za smrt Stardžesove. Napad je ocenjen kao „profesionalno izveden“, ali bez poštovanja prema životima nevinih građana, a britanski zvaničnici ga smatraju „bespotrebnom i nepromišljeno agresijom“.
Nakon objavljivanja izveštaja, britanska vlada je uvela sankcije protiv GRU-a, a ruski ambasador je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova na razgovor kako bi odgovarao za navodnu neprijateljsku kampanju Rusije u Velikoj Britaniji. Premijer Velike Britanije Kir Starmer istakao je da zemlja „uvek stoji protiv brutalnog režima Putina“ i da će osuditi svaku upotrebu smrtonosnih sredstava protiv civila.
Istraga je takođe ukazala na propuste u zaštiti Skripalja, ali je zaključeno da je procena da on nije bio u značajnoj opasnosti od atentata bila „razumna“ u trenutku napada. Ova situacija naglašava ozbiljnost problema sa kojim se Velika Britanija suočava u vezi sa ruskim obaveštajnim operacijama na svom tlu.
Ovaj incident je dodatno pogoršao odnose između Velike Britanije i Rusije, koji su i pre bili napeti zbog različitih pitanja, uključujući sukobe u Ukrajini i Siriji. Britanski zvaničnici su u više navrata upozoravali na pretnje koje predstavljaju strane obaveštajne službe, a ovaj izveštaj predstavlja još jedan u nizu dokaza o takvim aktivnostima.
Iako su neki analitičari sugerisali da bi ovaj izveštaj mogao da dovede do dodatnog pogoršanja odnosa, neki veruju da bi mogao da otvori vrata za dijalog, posebno u svetlu sve većih globalnih tenzija. U svakom slučaju, jasna poruka je da međunarodna zajednica ne može ignorisati takve događaje i da će biti potrebne snažnije mere kako bi se zaštitili civili od sličnih napada.
Stoga, kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će britanska vlada reagovati na dalji pritisak i kako će Rusija odgovoriti na optužbe koje su joj upućene. Sve u svemu, ovaj incident je podsetnik na stalne pretnje koje predstavljaju strane obaveštajne operacije i potrebu za većom pažnjom i zaštitom građana.
