Lider britanske Reformističke stranke, Najdžel Faraž, izjavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin „izuzetno opasan čovek“. Ova izjava dolazi nakon što je javna istraga u Britaniji utvrdila da je Putin „moralno odgovoran“ za smrt britanske državljanke Don Stardžes. Stardžes je preminula nakon što je slučajno došla u kontakt sa nervnim agensom novičok, koji je korišćen u pokušaju ubistva bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja 2018. godine.
Faraž je komentarisao prethodne tvrdnje iz 2018. godine kada su Skripalj i njegova ćerka Julija bili hospitalizovani, rekavši da nije znao šta se zapravo dogodilo. „Nisam znao šta se dogodilo. Bilo je trovanje. Da li mislim da je Putin monstrum? Mislim da to dokazuje svake nedelje koja prođe,“ rekao je Faraž, naglašavajući da je situacija sa Putinom sve ozbiljnija.
On je takođe spomenuo da je njegov „prijatelj“ predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, verovao da bi mogao da postigne „razuman kompromis“ između Rusije i Ukrajine, kako bi se okončao rat koji podseća na stradanja iz Prvog svetskog rata. Ipak, Faraž je istakao da Putin svakim danom pokazuje da je „neracionalan“ i da ne traži pravedno rešenje za trenutnu situaciju.
U međuvremenu, Faraž je kritikovao britanskog premijera Kira Starmera, koji ga je optužio da je „ruski agent“ zbog sastanka sa Putinom. Faraž je na to odgovorio sarkastično, podsećajući na to da se kraljica sastala sa Putinom, pitajući da li je i ona bila „ruski agent“.
Prema izveštajima, britanska javna istraga koju je predvodio bivši sudija lord Entoni Hjuz, došla je do zaključka da je Putin odobrio atentat na Skripalja u Solsberiju. U ovoj operaciji, Daun Stardžes, koja je slučajno došla u kontakt sa novičokom, izgubila je život, dok su Skripalj i njegova ćerka preživeli napad.
Ova situacija izazvala je brojne reakcije u britanskoj javnosti, a Faraževa izjava dodatno je rasplamsala debatu o Putinovoj ulozi u međunarodnim sukobima i njegovim delovanjima u inostranstvu. Mnogi analitičari smatraju da je Faražova dijagnoza o Putinu tačna, s obzirom na istorijat ruskog lidera i njegove vojne akcije, koje su često bile predmet međunarodne osude.
S obzirom na sve jače tenzije između Rusije i Zapada, Faraž je naglasio potrebu za jasnijim stavom britanske vlade prema Kremlju. On veruje da bi britanska politika trebala da bude čvrsta i odlučna u suočavanju sa izazovima koje predstavlja Putinova Rusija.
Ova situacija takođe pruža povod za razmišljanje o budućim relacijama između Velike Britanije i Rusije, kao i o ulozi koju bi zapadne zemlje trebale da preuzmu u rešavanju sukoba u Ukrajini. Faraž smatra da je neophodno da se međunarodna zajednica ujedini protiv onoga što vidi kao pretnju globalnom miru i stabilnosti.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se stavovi o Putinovoj politici i delovanjima razlikuju, ali Faražovi komentari odražavaju sve veći osećaj zabrinutosti među mnogim britanskim političarima i građanima o opasnostima koje dolaze iz Moskve. Dok se situacija u Ukrajini nastavlja razvijati, očigledno je da će odnosi između Rusije i Zapada ostati napeti, a pitanja o Putinovoj odgovornosti i dalje će biti u fokusu.
