Svemirski teleskop „Džejms Veb“ otkrio je crnu rupu za koju naučnici veruju da je nastala u prvom deliću sekunde nakon Velikog praska, što znači da je najstarija u kosmosu, piše Gardijan. Ukoliko se potvrdi da se radi o takozvanoj „prvobitnoj crnoj rupi“, teorijskoj klasi objekata čije je postojanje predvideo Stiven Hoking, ovo otkriće bi moglo preokrenuti preovlađujuće teorije o univerzumu.
Do sada je opšteprihvaćeno mišljenje bilo da su se zvezde i galaksije pojavile prve, a da su crne rupe nastale tek kada su najranije zvezde ostale bez goriva i kolabirale pod sopstvenom gravitacijom. Ipak, najnovija posmatranja svemirskog teleskopa otkrivaju ogromnu crnu rupu sa oskudnim oreolom okolnog materijala, koja datira još iz najranijeg perioda nastanka kosmosa, što ne poklapa sa ovom teorijom.
Profesor Roberto Majolino, kosmolog sa Univerziteta u Kembridžu i jedan od članova tima koji stoji iza posmatranja, izjavio je: „Ova crna rupa je skoro ‘gola’. Ovo je zaista izazov za teorije. Čini se da je ova crna rupa formirana pre galaksija.“
Posmatranja su se fokusirala na malu crvenu tačku poznatu kao QSO1, koja datira više od 13 milijardi godina unazad, kada je univerzum bio star „samo“ 700 miliona godina. Ova tačka je jedna od rasutih takvih tačaka koje je pronašao teleskop, a koje su toliko crvene, kompaktne i svetle da su astronomi zaključili da moraju biti drevne supermasivne crne rupe.
Uprkos ekstremnoj udaljenosti QSO1, astronomi su uspeli da prate orbitalnu brzinu vrtložnog oreola gasa i prašine. Ovo merenje je dalo masu centralne crne rupe od 50 miliona solarnih masa. Majolino je istakao: „Ovo je u potpunoj suprotnosti sa onim što posmatramo u našem lokalnom univerzumu, gde su crne rupe u centru galaksija poput Mlečnog puta oko hiljadu puta manje masivne od svojih galaksija domaćina.“
U posebnoj analizi, utvrđeno je da je materijal oko crne rupe hemijski „netaknut“ i sastoji se gotovo isključivo od vodonika i helijuma, dva elementa koja su preostala nakon Velikog praska. Odsustvo težih elemenata, koji se stvaraju u zvezdama, dodatno dovodi do zaključka da nema značajnog formiranja zvezda u blizini crne rupe.
Ovo otkriće predstavlja značajan pomak u razumevanju formiranja crnih rupa i njihovog mesta u evoluciji univerzuma. Ako se potvrdi da je reč o prvobitnoj crnoj rupi, to bi moglo značiti da su crne rupe postojale pre nego što su se formirale prve galaksije, što bi moglo promeniti način na koji naučnici razumeju evoluciju svemira.
Ovakva otkrića su ključna za dalja istraživanja i razumevanje kosmosa, a teleskop „Džejms Veb“ pokazuje svoju sposobnost da pruži nove uvide u najstarije delove našeg univerzuma. Astronomi će nastaviti sa proučavanjem ovakvih objekata kako bi otkrili više o njihovom postojanju i uticaju na strukturu i evoluciju svemira.
U svetlu ovog otkrića, naučnici će morati da preispitaju postojeće teorije o formiranju crnih rupa, kao i o ranijim fazama evolucije univerzuma. Očekuje se da će dalja istraživanja i posmatranja doneti nova saznanja koja će obogatiti naše razumevanje kosmosa i njegovih misterija.
Završno, otkriće ove crne rupe može otvoriti vrata novim teorijama i istraživanjima koja će dodatno oblikovati našu sliku o univerzumu i njegovim početnim fazama.
