Prema pisanju lista „Bild“, oko 4.800 vojnika i 200 civilnih službenika biće stacionirano u Litvaniji, a neki od njih sa svojim porodicama. Nove baze su smeštene u Rudninkaju, blizu granice sa Belorusijom i nedaleko od glavnog grada Viljnusa, kao i u Rukli, blizu Kaunasa, drugog najvećeg grada u Litvaniji. Ovi vojnici će obezbeđivati istočni bok NATO-a i odvraćati potencijalne pretnje iz Rusije.
Ova jedinica se zvanično zove Panzerbrigade 45 „Litauen“. Uvedena je u upotrebu u aprilu 2025. godine, a planirano je da bude potpuno operativna do kraja 2027. godine. Kada to dođe, preuzeće trajnu ulogu koju trenutno obavljaju rotirajuće trupe NATO-a u Litvaniji. NATO je prisutan u Litvaniji od 2017. godine, a multinacionalna borbena grupa Litvanija se sastoji od više od 1000 vojnika iz različitih zemalja članica. Nemačke oružane snage (Bundesver) trenutno komanduju ovom jedinicom.
Litvanija sama finansira većinu infrastrukture, uključujući nove kasarne, porodične stanove, poligone za obuku i logističke centre, a procenjena cena svih ovih investicija iznosi skoro milijardu evra. Ova brigada nije namenjena za misije stabilizacije ili mirovne operacije, kao što su to bile misije u Avganistanu ili Maliju. Njena uloga je jasna: kolektivna odbrana istočnog krila NATO-a. Opremljena je tenkovima Leopard 2, oklopnim pešadijskim vozilima Puma, teškom artiljerijom i potpunom logističkom nezavisnošću. Brigada je dizajnirana da odmah odbije svaki mogući napad na Litvaniju ili druge baltičke države. Ključni element njene uloge je odvraćanje. Svaki napad na Litvaniju automatski bi doveo do sukoba sa nemačkim i savezničkim snagama, što bi pokrenulo Član 5 Severnoatlantskog sporazuma i uključilo ceo NATO.
Kancelar Fridrih Merc je više puta naglasio da je bezbednost baltičkih saveznika neraskidivo povezana sa bezbednošću Nemačke. „Odbrana Viljnusa je odbrana Berlina“, rekao je nedavno, naglašavajući da Berlin više neće dozvoliti da se istočni bok NATO-a brani samo rotirajućim snagama i simboličnim prisustvom.
Za Litvaniju, koja deli granicu sa Rusijom i Belorusijom i živi u stalnom strahu od hibridnih i vojnih pretnji, dolazak nemačke brigade predstavlja najkonkretnijeg garanta bezbednosti od pada Sovjetskog Saveza. U slučaju da se američko učešće u Evropi smanji, ova brigada postaje neka vrsta „plana B“ kako bi se osiguralo da baltičke države ne ostanu same. Do 2027. godine, Panzerbrigade 45 „Litauen“ trebalo bi da postane najjača stalna nemačka vojna formacija van domovine od 1945. godine.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, u kojoj se NATO suočava sa sve većim izazovima, posebno na istočnom krilu, jačanje vojne prisutnosti u Litvaniji je od suštinskog značaja. Litvanija, koja ima bogatu istoriju borbe za nezavisnost, sada ima priliku da učvrsti svoj status unutar NATO-a i ojača svoju nacionalnu bezbednost. Ova promena u vojnoj strategiji i prisustvu može da posluži kao signal drugim članicama NATO-a o važnosti kolektivne odbrane i solidarnosti.
Dodatno, stacioniranje nemačke brigade u Litvaniji može da ima i političke implikacije, jer pokazuje čvrstu posvećenost Nemačke i NATO-a bezbednosti baltičkih država. Ova situacija takođe može da utiče na odnose sa Rusijom, koja je često kritikovala NATO-ovu vojnu prisutnost u regionu. Stoga, prisustvo nemačkih snaga može da deluje kao odvratna mera, ali i kao prilika za jačanje regionalne saradnje među zemljama članicama NATO-a.
U zaključku, dolazak Panzerbrigade 45 „Litauen“ u Litvaniju je značajan korak ka jačanju kolektivne odbrane NATO-a i obezbeđivanju stabilnosti u regionu. Sa jasnim ciljem da se odvrate bilo kakvi potencijalni napadi, ova brigada predstavlja ključni element u strateškom planiranju i odgovorima na izazove s kojima se suočava Evropa u današnjem svetu.
