Boračka organizacija Republike Srpske (BORS) je nedavno objavila svoj stav o 1. martu, datumu koji se u BiH obeležava kao Dan nezavisnosti. Ova organizacija smatra da 1. mart nije praznik, već dan koji označava početak tragičnog sukoba u Bosni i Hercegovini. U skladu s tim, BORS je predložio da se ovaj datum proglasi danom žalosti u Republici Srpskoj.
Na sednici predsedništva BORS-a, održanoj 2025. godine, donet je zaključak da se od nadležnih institucija Republike Srpske zatraži da se 1. mart proglasi danom žalosti. Ova inicijativa je obrazložena time što 1. mart 1992. godine predstavlja početak rata u BiH, kao i stradanja koja su usledila tokom konflikta.
BORS naglašava da je važno setiti se žrtava koje su pale tokom rata, kao i svih patnji koje su proizašle iz sukoba. Oni smatraju da bi proglašenje dana žalosti bilo prikladno obeležje za sve one koji su izgubili svoje živote ili su pretrpeli gubitke tokom ovog tragičnog perioda. Predsedništvo BORS-a ističe da se kroz ovakav gest može doprineti procesu pomirenja i razumevanja među različitim narodima i etničkim grupama u BiH.
Ovaj predlog izazvao je različite reakcije u javnosti. Dok neki podržavaju ideju proglašavanja 1. marta za dan žalosti, drugi smatraju da bi to moglo dodatno produbiti podele među narodima u BiH. Kritičari ističu da bi ovakvo obeležavanje moglo biti shvaćeno kao politička provokacija od strane Republike Srpske, posebno s obzirom na to da se 1. mart u Federaciji BiH slavi kao Dan nezavisnosti.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je BiH već dugo podeljena na entitete i da su takvi datumi često predmet sporenja. Dok jedni gledaju na 1. mart kao na simbol borbe za nezavisnost, drugi ga vide kao početak rata i stradanja. Stoga, ovakvi predlozi kao što je proglašenje dana žalosti mogu dodatno zakomplikovati već delikatnu situaciju.
BORS takođe poziva sve institucije i organizacije da se pridruže njihovoj inicijativi i pruže podršku ovom predlogu. Oni smatraju da je važno obeležiti ovaj datum na način koji će omogućiti svima da se prisete stradanja i žrtava rata, a ne da se sukobi nastave kroz različite interpretacije istorije.
U međuvremenu, reakcije političkih stranaka u RS i Federaciji na ovaj predlog su različite. Neki političari iz RS podržavaju ideju, naglašavajući potrebu za sećanjem na žrtve rata, dok drugi iz Federacije smatraju da bi to moglo stvoriti dodatne tenzije. Ova situacija dodatno pokazuje koliko su pitanja identiteta i sećanja na prošlost kompleksna i koliko je važno pristupiti im sa pažnjom i razumevanjem.
Kako se bliži 1. mart, očekuje se da će se ova tema nastaviti raspravljati u medijima i političkim krugovima, a odluka o proglašenju dana žalosti biće predmet daljih diskusija. U svakom slučaju, BORS je jasno stavio do znanja svoj stav i nameru da se ovaj datum obeleži na način koji će odati počast žrtvama rata i doprineti pomirenju u društvu.
U svetlu ovih događaja, važno je da se kroz otvoren dijalog i razumevanje dođe do zajedničkog stava o ovakvim značajnim pitanjima, kako bi se izbegle dodatne podele i tenzije u društvu. BORS će nastaviti da se zalaže za svoj predlog, a reakcije javnosti i političkih aktera će oblikovati dalji tok ove priče.
