Albanska glumica Anila Biša doživela je šokantno iskustvo kada je 11. septembra prošle godine, dok je sedela kod kuće sa porodicom, ugledala svoju sliku na predstavljanju nove vlade Albanije od strane premijera Edija Rame. Umesto da je bila prisutna kao stvarna političarka, Biša je postala virtuelni ministar, predstavljen kao „Dijela“, prvi virtuelni ministar na svetu, koji je koristio njeno lice i glas.
Ova inovacija je predstavljena kao simbol tehnološke modernosti, ali je za Bišu to postalo mnogo više od smešne situacije. „Isprva sam se smejala tome sa porodicom. Nisam razumela kakve će posledice uslediti,“ izjavila je ona za DW. Dok je vlada isticala ovaj potez kao pionirski korak ka digitalizaciji, ubrzo su se pojavili problemi koji su preusmerili pažnju na pravne aspekte.
Pre nego što je postala ministarka, „Dijela“ je bila digitalni asistent na vladinom portalu e-Albania, osmišljen da građanima olakša pristup javnim uslugama. Biša je u decembru 2024. potpisala ugovor koji joj je omogućio korišćenje lica i glasa za ovu svrhu na godinu dana. Međutim, nije bila obaveštena da će njen avatar preuzeti ministarsku poziciju.
Njena pravna bitka se fokusira na to da li je vlada prekršila ugovor. Biša tvrdi da ugovor nije obuhvatao korišćenje njenog lika i glasa na način na koji je to učinjeno. Njen advokat Aranit Roši opisuje ugovor kao ograničenog obima, naglašavajući da je bila reč o ekskluzivnoj svrsi. Dok je vlada odbacila optužbe, ističući da su tvrdnje neutemeljene, konačnu reč će imati sud.
Pravni stručnjaci upozoravaju da ovaj slučaj nije samo o autorskim pravima, već se prvenstveno odnosi na zaštitu ličnih podataka. „Suština slučaja je povreda ličnih podataka,“ objašnjava Elton Pepo sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Tirani. Prema albanskom zakonu, lik i glas pojedinca se smatraju ličnim podacima, a svaka upotreba van dogovorenih svrha predstavlja prekršaj.
Biša je zatražila od Administrativnog suda da obustavi korišćenje njenog lika i glasa dok se ne donese konačna presuda, a ročište o privremenoj obustavi zakazano je za 23. februar. U tužbi, Biša navodi Savet ministara, Nacionalnu agenciju za informaciono društvo i premijera Ramua kao okrivljene, tražeći milion evra za moralnu štetu zbog javnog identifikovanja kao „Minister Dijela“.
Na međunarodnoj sceni, projekat „Dijela“ je dobio široko priznanje, uključujući Global Future Fit Seal na Svetskom samitu vlada u Dubaiju, nagradu koja prepoznaje inovacije u upravljanju. Međutim, i dalje ostaje u senci sumnje da li je ovaj virtuelni ministar zaista autonomna veštačka inteligencija ili samo napredni četbot.
IT stručnjak Besmir Semanaj ukazuje na to da ne postoji javan dokaz da je sistem evoluirao u autonomnog donosioca odluka. Pitanje koje se postavlja jeste šta znači biti virtuelni ministar u svetu gde su granice između stvarnosti i digitalnog sveta sve tanje.
Dok se slučaj nastavlja, Biša se suočava s novim izazovima i pitanjima o svojim pravima, dok vlada pokušava da održi sliku inovativnosti i modernizacije. Ovaj incident otvara vrata širem dijalogu o etici, pravima pojedinaca i upotrebi tehnologije u javnim poslovima. Kako se situacija razvija, mnogi očekuju da će presuda imati dalekosežne posledice za budućnost upotrebe veštačke inteligencije u vladi i šire.
