NJU DELHI – Prva genetski modifikovana ovca u Indiji, nazvana Tarmim, nedavno je napunila godinu dana i, prema navodima istraživača, razvija se dobro. Ovca je rođena 16. decembra prošle godine u indijskom delu Kašmira i smeštena je u ograđenom prostoru na Poljoprivrednom univerzitetu Šer-e-Kašmir u Srinagaru, zajedno sa svojom genetski neuređenom sestrom blizakinjom, prenosi BBC.
Bila je to značajna prekretnica u indijskoj nauci, jer se radi o prvoj ovci koja je genetski modifikovana koristeći napredne tehnike. Istraživači su koristili CRISPR tehnologiju za genetsko uređivanje, kojom je izmenjen gen miostatina, poznat po tome što ograničava rast mišića. Ova inovacija ima potencijal da značajno unapredi stočarsku proizvodnju u zemlji, omogućavajući uzgoj životinja koje brže rastu i imaju bolje fizičke karakteristike.
Genetska modifikacija ovaca i drugih životinja sve više privlači pažnju naučne zajednice, ali i široj javnosti, zbog etičkih pitanja i potencijalnih rizika za zdravlje životinja i ljudi. U ovom slučaju, istraživači su naglasili da je Tarmim zdrava i da je proces genetskog uređivanja sproveden sa velikim pažnjom.
Iako je Tarmim jedinstvena, naučnici kažu da je cilj ovog istraživanja razvoj strategija za poboljšanje genetskog kvaliteta stoke u Indiji, koja se suočava s izazovima kao što su promena klime i bolesti. Genetski modifikovane životinje bi mogle biti otpornije na bolesti i bolje prilagođene uslovima sredine, što bi moglo doprineti većoj sigurnosti hrane.
Pored toga, istraživači sa Poljoprivrednog univerziteta Šer-e-Kašmir smatraju da će genetski modifikovane ovce pomoći u smanjenju troškova proizvodnje mesa i mleka. U zemlji gde se stočarstvo oslanja na tradicionalne metode, ovakve inovacije mogle bi doneti značajne promene u industriji.
Ipak, put do šire primene genetski modifikovanih životinja u Indiji nije jednostavan. Postoje brojne regulative i etička pitanja koja treba razmotriti pre nego što se ova tehnologija široko usvoji. Mnogi aktivisti se protive genetskom inženjeringu, smatrajući da bi mogao imati nepredvidive posledice po ekosistem i zdravlje ljudi. Ova zabrinutost naglašava potrebu za transparentnošću i uključivanjem javnosti u rasprave o ovakvim pitanjima.
U međuvremenu, Tarmim i njena sestra blizakinja predstavljaju simbol napretka u nauci i mogućnosti koje donosi genetsko inženjerstvo. Dok svet sve više zavisi od tehnologije i naučnih dostignuća, ovaj primer može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i inovacije u oblasti poljoprivrede i stočarstva.
Istraživači planiraju dalje pratiti razvoj Tarmim kako bi prikupili podatke o njenom rastu i zdravlju, što će pomoći u razumevanju dugoročnih efekata genetskog modifikovanja. Očekuje se da će rezultati ovih istraživanja biti od koristi ne samo za Indiju već i za globalnu zajednicu, koja se suočava sa sličnim izazovima u proizvodnji hrane.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je genetski inženjering životinja kao što je Tarmim potencijalno važan alat za suočavanje sa problemima u stočarstvu, ali istovremeno nosi sa sobom odgovornost i potrebu za pažljivim razmatranjem etičkih i ekoloških implikacija. Ova priča je još jedan korak u razvoju nauke koja može promeniti budućnost poljoprivrede i proizvodnje hrane.
