Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) nedavno je odobrio kontroverzni zakon koji omogućava stvaranje pritvorskih centara izvan Evropske unije, sa ciljem ubrzanja povratka neregularnih migranata. Ovaj zakon razdvaja tradicionalnu većinu u parlamentu, jer je podržan od strane grupacija centar-desnice, desnice i krajnje desnice, dok se levo krilo protivi njegovom usvajanju. Zakon će uskoro biti predmet glasanja celog Parlamenta.
Predloženi zakon ima za cilj povećanje povrataka neregularnih migranata, uključujući uspostavljanje deportacionih centara izvan teritorije EU, pritvor do dve godine i racije u domovima. Ove mere su upoređene sa metodama američke službe za imigraciju i carinu (ICE), što izaziva zabrinutost među nevladinim organizacijama i ljudskim pravima.
Glavni pregovarač Evropske narodne partije (EPP), Fransoa-Gzavije Belami, kritikovao je Socijaliste zbog nedostatka angažmana u vezi sa zakonodavstvom, ističući da je potrebno hitno delovanje u borbi protiv neregularne migracije. Prema njegovim rečima, samo 20% odluka o povratku donetih u Evropi se zaista sprovodi.
Levičarske grupe su oštro kritikovale ovaj zakon, nazvavši ga „rasističkim i populističkim“, uz tvrdnju da će ugroziti živote migranata i narušiti njihovo dostojanstvo. Poslanica Zelenih, Mélisa Kamara, istakla je da zakon krši osnovne principe vladavine prava.
Ovaj zakon predviđa međusobno priznavanje odluka o povratku među državama članicama EU, što bi trebalo da olakša proces povratka. Članovi ECR grupe, poput Čarlija Vajmera, naglašavaju potrebu za reformom trenutnog sistema i prioritetom za sprovođenje zakona.
Jedna od ključnih kontroverzi odnosi se na mogućnost vraćanja neregularnih migranata u treće zemlje, koje nisu povezane sa njihovim poreklom, uz uslov postojanja bilateralnih sporazuma sa tim zemljama. U tim zemljama bi se mogli uspostaviti „centri za povratak“, što otvara pitanja o pravima migranata i mogućim zloupotrebama.
Nevladine organizacije su izrazile zabrinutost zbog poštovanja osnovnih prava u ovim centrima, ukazujući na nedostatak zaštite i odgovornosti. Evropski parlament je, naime, izbrisao odredbu koja se odnosila na uspostavljanje nezavisnog tela za praćenje primene sporazuma sa trećim zemljama, što ostavlja odgovornost samo državama članicama EU.
Osim toga, novi tekst zakona menja automatski suspenzivni efekat žalbi, što znači da bi sudske vlasti imale mogućnost da odluče o deportaciji na osnovu pojedinačnih slučajeva. Ova izmena izaziva zabrinutost zbog potencijalnog kršenja prava migranata.
Ako zakon prođe kroz Parlament, finalna verzija će biti predmet pregovora sa državama članicama, a očekuje se da bi mogao postati zakon u narednim mesecima, s obzirom na to da su razlike između Parlamenta i država članica minimalne.
Ovaj razvoj događaja ukazuje na sve veće podele unutar Evropskog parlamenta u vezi sa pitanjem migracija, dok se sve više naglašava potreba za hitnim rešenjima. S obzirom na to da se zakonodavni proces nastavlja, mnogi se pitaju kakve će posledice imati za migrante i ljudska prava u Evropi.
