Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine uputilo je protestnu notu Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, izražavajući time nezadovoljstvo zbog skupa koji je održan u Zagrebu, a na kojem je predstavljena ideja o uspostavljanju „trećeg entiteta“ u Bosni i Hercegovini. Ovaj događaj, poznat kao TradFest, održan je 25. aprila i organizovan je pod okriljem civilnog sektora, ali uz prisustvo predstavnika vlasti.
U protestnoj noti, koju je imala uvid Hina, Ministarstvo spoljnih poslova BiH izražava „ozbiljnu zabrinutost“ zbog izjava i poruka koje su iznete tokom skupa. One, kako se navodi, impliciraju težnje ka promenama ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine, što je ocenjeno kao „nedopustivo i protivno njenom ustavnom poretku“. Bosna i Hercegovina ostaje čvrsto opredeljena za zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a ovakve poruke se smatraju štetnim za dobre susedske odnose i međusobno poverenje.
Ministarstvo je u noti istaklo da su građani Bosne i Hercegovine „uznemireni i zabrinuti“ takvim izjavama, koje mogu negativno uticati na stanje unutar zemlje. Ocenjujući ih kao štetne za regionalnu stabilnost, Ministarstvo spoljnih poslova BiH očekuje jasnu reakciju nadležnih tela Republike Hrvatske i „jasno ograđivanje od iznesenih stavova“. U noti se naglašava da su navedene izjave neprihvatljive i zaslužuju osudu.
Na kraju, Ministarstvo spoljnih poslova BiH podseća da je Bosna i Hercegovina posvećena evropskim i evroatlantskim integracijama. Naglašava se da eventualne ustavne reforme mogu biti vođene isključivo od strane institucija BiH, u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, preporukama Venecijanske komisije i standardima Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ova situacija dolazi u trenutku kada se odnosi između Bosne i Hercegovine i Hrvatske suočavaju s izazovima, a ovakvi događaji dodatno komplikuju već krhku političku situaciju u regionu. Bosna i Hercegovina, koja je prošla kroz teške periode rata i političkih tenzija, nastoji očuvati svoju teritorijalnu celovitost i suverenitet, a ovakve izjave iz Hrvatske dodatno podižu tenzije.
U poslednjih nekoliko godina, pitanja o ustavnom uređenju i potencijalnim promenama u strukturi Bosne i Hercegovine često su bila na dnevnom redu, ali su se obično završavala bez konkretnog napretka. Pokušaji da se uspostavi „treći entitet“ su viđeni kao pretnja postojećem ustavnom okviru, koji je stvoren nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma potpisanog 1995. godine.
Reakcije iz Sarajeva na ovakve događaje često su brze i snažne, s obzirom na istorijske tenzije između različitih etničkih grupa unutar zemlje. Ministarstvo spoljnih poslova BiH jasno stavlja do znanja da će se protiviti svim pokušajima koji bi mogli dovesti do daljih podela ili destabilizacije.
Očekuje se da će se situacija dalje razvijati, a pažnja javnosti će se usmeriti na odgovor vlasti Hrvatske na ovu protestnu notu. U međuvremenu, Bosna i Hercegovina će nastaviti da teži jačanju svojih institucija i očuvanju mira i stabilnosti unutar svojih granica, uz podršku međunarodnih partnera i institucija.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su evropske integracije ključni cilj Bosne i Hercegovine, i da će se svaki korak ka promenama u ustavnom uređenju morati vršiti u skladu s evropskim standardima i pravilima. Uloga međunarodnih institucija biće od suštinske važnosti u ovom procesu, kao i podrška građana BiH, koji očekuju miran i stabilan razvoj svoje zemlje.
