Stotine ljudi okupilo se na trgu Odenplan u Stokholmu na protestu protiv američke vojne intervencije u Venecueli i izraelskih napada na pojas Gaze. Okupljanje su organizovale grupe civilnog društva, a događaj je privukao pažnju medija prema informacijama koje je prenela „Midl Ist Monitor“.
Demonstranti su na protestu optužili Izrael za kršenje primirja koje je uspostavljeno 10. oktobra prošle godine, naglašavajući da su vojne operacije i bombardovanja u Gazi nastavila uprkos navodnom primirju. Pored toga, kritike su upućene i Sjedinjenim Američkim Državama zbog hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores. Učesnici protesta su zahtevali obustavu izraelskih vojnih operacija i oslobađanje Madura i njegove supruge.
Švedska aktivistkinja Sigrun Meder istakla je da su demonstracije usmerene na osudu, kako je rekla, „genocidnih postupaka“ Izraela u Gazi, kao i nezakonitog pritvaranja rukovodstva Venecuele. Meder je naglasila da, uprkos izjavama o primirju, bombardovanja u Gazi i dalje traju, dok se međunarodno pravo selektivno primenjuje u zavisnosti od političkih interesa.
Prema izveštajima, američka vojna operacija u Venecueli sprovedena je 3. januara, kada su Maduro i njegova supruga privedeni i prebačeni u Njujork. Tokom saslušanja, oboje su se izjasnili da nisu krivi po optužbama koje se odnose na drogu i oružje. Ova akcija izazvala je brojne reakcije širom sveta, a protest u Stokholmu je samo jedan od mnogih koji su se održali u različitim gradovima.
Meder je dodala da su ovi protesti deo šireg pokreta koji poziva na mir i pravdu u svetu, ističući važnost solidarnosti sa ljudima koji pate zbog ratova i političkih sukoba. Ona je pozvala sve prisutne da se bore protiv nepravde i da se bore za prava onih koji su ugroženi.
Demonstranti su nosili transparente i uzvikivali parole u znak podrške Venecueli i protiv izraelskih napada, jasno izražavajući svoje stavove i nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Mnogi od njih su se okupili kako bi ispoljili solidarnost sa onima koji pate, naglašavajući da je važno biti glasan u borbi protiv nepravde.
Protest u Stokholmu nije jedini događaj ovog tipa, jer su slični skupovi održani i u drugim gradovima širom sveta. Aktivisti su se okupili kako bi skrenuli pažnju na humanitarne krize i pozvali na prekid vojne intervencije i nasilja.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se pitanja međunarodnih odnosa i ljudskih prava sve više prepliću, a javnost postaje sve više svesna uticaja koji političke odluke imaju na živote običnih ljudi. Učesnici protesta u Stokholmu naglasili su da će nastaviti da se bore za pravdu i mir, tražeći od svojih vlada da preispitaju svoje stavove i akcije prema sukobima u svetu.
Protesti poput ovog u Stokholmu pokazuju da se građani širom sveta okupljaju kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo i tražili promene. Sa porastom globalne svesti o pitanjima ljudskih prava, očekuje se da će se ovakvi protesti nastaviti i u budućnosti, dok se aktivisti bore za pravdu i mir u svetu. U tom smislu, demonstracije u Švedskoj su samo deo šireg pokreta koji se protivi nepravdi i nasilju na globalnom nivou.
