Hiljade ljudi okupilo se u ponedeljak u bugarskoj prestonici Sofiji kao i u nekoliko drugih gradova, protestujući protiv budžetskog plana za 2026. godinu, koji je prvi koji je izražen u evrima. Ovi protesti, koji su se dešavali na ulicama Varne i Sofije, postali su sve intenzivniji, a demonstranti su izazivali tenzije sa policijom koja je blokirala kancelarije vladajućih stranaka.
U Varni su prisustvovali i navijači, a organizatori su ih pozvali da ne doprinosi eskalaciji situacije. U Sofiji su demonstranti stajali ispred bine na Trgu nezavisnosti, a neki su se sukobili sa policijom, gađajući ih kamenjem, flašama i petardama. Ove tenzije su bile očigledne dok su policijske jedinice pokušavale da zadrže red među okupljenima.
Povorka demonstranata, koja je uključivala ogromnog plišanog medveda, prošla je kroz Dondukov bulevar uz baklje i dimne efekte, čime su nastojali da privuku pažnju na svoje zahteve. Nakon sličnih protesta 28. novembra, manjinska vlada Rosena Željazkova obećala je da će ponovo podneti plan potrošnje za 2026. godinu parlamentu, sa ciljem da se omogući više vremena za konsultacije sa opozicionim strankama, sindikatima i poslodavcima.
Parlamentarni odbor usvojio je plan budžeta u prvom čitanju 18. novembra, ali otpor javnosti prema ovom planu ostaje snažan. Oko polovine Bugara protivi se usvajanju evra, strahujući da će to ugroziti suverenitet zemlje i da će trgovci iskoristiti prelazak sa nacionalne valute lev na evro da bi podigli cene. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila je da bi inflacija mogla da skoči kada se Bugarska pridruži evrozoni, što dodatno povećava zabrinutost među građanima.
Protesti su odraz sve većeg nezadovoljstva građana prema vladinim ekonomskim politikama i strahu od potencijalnih posledica prelaska na evro. Demonstranti traže da se vlada pozabavi njihovim brigama i da se obezbedi transparentnost u procesu donošenja budžetskih odluka. Mnogi smatraju da bi prelazak na evro mogao dovesti do povećanja troškova života, što bi dodatno otežalo situaciju u zemlji koja se već bori sa ekonomskim izazovima.
Tenzije na ulicama Sofije i Varne su se pojačale, a protesti su postali simbol borbe protiv onoga što mnogi smatraju nepravednim ekonomskim merama. Građani su izrazili svoje nezadovoljstvo i kroz različite oblike umetničkog izražavanja, uključujući performanse i umetničke instalacije koje su prenosile poruke o važnosti očuvanja nacionalnog identiteta i suvereniteta.
Vlada se suočava sa izazovom da pronađe ravnotežu između ekonomskih reformi koje su potrebne za pridruživanje evrozoni i potreba svojih građana. Sa svakim novim protestom, pritisak na vladajuće strukture raste, a očekivanja građana se povećavaju.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti kako su političke odluke povezane sa svakodnevnim životom ljudi i koliko je važno da vlada uzme u obzir glas naroda prilikom donošenja odluka o ekonomskim pitanjima. Budućnost Bugarske u evrozoni zavisi ne samo od ekonomskih pokazatelja, već i od sposobnosti vlade da komunicira sa svojim građanima i da razume njihove brige.
Na kraju, protesti u Bugarskoj su više od običnog nezadovoljstva; oni predstavljaju poziv na akciju i poziv vladi da preispita svoje odluke i uključuje građane u proces donošenja važnih odluka koje će uticati na budućnost zemlje.
