Hiljade demonstranata izašli su na ulice velikih gradova Južne Evrope kako bi protestovali protiv preteranog turizma. Građani smatraju da turisti donose novac, ali povećavaju troškove lokalnom stanovništvu i teraju ih da se iseljavaju iz svojih gradova.
U Barseloni, epicentru demonstracija, demonstranti su koristili vodene pištolje, dim u boji i nosili slogane poput „Masovni turizam ubija grad“ i pevali stihove „Tvoj odmor – moja muka“. „Moramo da smanjimo kapacitet grada da prima turiste, da možemo da živimo po pristojnim cenama. Trebalo bi da prestanu da proširuju infrastrukturu u luci i na aerodromu. To ne sme da se radi u ovako teškoj situaciji sa klimom. Moramo da unapredimo uslove za rad u sektoru turizma, a turizam više nije kompatibilan sa životom u gradovima,“ izjavio je Danijel Pardo iz Građanske platforme za smanjenje stope turizma.
Protesti su organizovani pod nazivom „Južna Evropa protiv preteranog turizma“. Pridružili su im se i gradovi Italije i Portugala. U Lisabonu su demonstranti marširali od crkve Svetog Antonija, zaštitnika grada, do mesta gde se pravi novi hotel. Tvrde da bi i sam svetac, rođen u 12. veku, danas bio izbačan iz kuće zbog krize stanovanja. „Prodajemo gradove turistima. Nemamo javne službe, grad služi samo turizmu i taj fenomen se događa širom juga Evrope,“ rekao je Marko Seabra, stanovnik Lisabona.
Danima protestuju i aktivisti u Veneciji, koji se protive masovnom turizmu. A sada im je na posebnoj meti američki milijarder Džef Bezos, koji se ženi krajem juna. Njegovi gosti zauzeće veliki broj luksuznih hotela u gradu, a demonstranti smatraju da Venecija postaje, kako kažu, igralište za super bogate. Gradonačelnik Venecije Luiđi Brunjaro ipak brani odluku. „Bezos je osoba koja je postigla mnogo toga na globalnom nivou. Izuzetno smo ponosni. Čast je što dolazi u grad sa svim svojim prijateljima. Ovaj grad je pozornica sveta,“ rekao je Brunjaro.
Gradske vlasti Barselone obećale su da će zabraniti rentiranje stanova turistima do 2028. godine kako bi stanovnicima omogućili da lakše nađu svoje mesto za život. Procenjuje se da će stopa turizma u Evropi, posebno na jugu, u Francuskoj i Španiji, skočiti za 11 procenata do prihoda od 838 milijardi dolara ove godine. Očekuju se rekordi, pa ostaje pitanje koliko će protesti zapravo imati odjeka.
Danas, dok se Južna Evropa suočava sa izazovima masovnog turizma, građani traže promene koje bi zaštitile njihov način života i obezbedile pristupačnije troškove stanovanja. Mnogi od njih smatraju da turizam, iako donosi ekonomske koristi, takođe dovodi do gentrifikacije, gde lokalno stanovništvo ne može da priušti život u svojim sopstvenim gradovima.
U Barseloni, gde je turizam postao jedan od glavnih izvora prihoda, demonstranti su istaknuli da je potrebno uspostaviti ravnotežu između turističke industrije i kvaliteta života lokalnog stanovništva. „Masovni turizam ne može biti prioritet nad životom i dobrostanjem građana,“ dodao je Pardo.
U Lisabonu, protesti su ukazali na to kako se gradovi menjaju pod pritiskom turističkih zahteva. Marko Seabra je istakao da se javne usluge smanjuju, a da gradovi postaju sve više fokusirani na turiste. „Naša kultura i identitet su na udaru, a sve to zbog prekomernih zahteva stranih posetilaca,“ naglasio je.
Venecija, koja se suočava sa sličnim problemima, privlači pažnju zbog planova Džefa Bezosa i njegovih luksuznih gostiju. Mnogi stanovnici smatraju da je grad postao ekskluzivno odredište za bogate, ostavljajući lokalno stanovništvo da se bori sa sve većim troškovima života.
Dok su gradske vlasti u Barseloni i Veneciji pod pritiskom da reše ovaj problem, jasno je da će se građani i dalje boriti za svoja prava i održivost svojih zajednica. Ovi protesti su samo deo šireg pokreta koji traži održiviji pristup turizmu i njegovom uticaju na lokalne zajednice širom Južne Evrope.
