Širom Brazila, na Dan nezavisnosti, održani su protesti koji su okupili pristalice bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, kao i predstavnike levih pokreta. Ovi događaji su dodatno produbili političke podele u zemlji, s obzirom na to da su se na ulicama našli i Bolsonarovi sledbenici i protivnici, što je odražavalo trenutnu napetu situaciju u brazilskoj politici.
U Braziliji, Rio de Žaneiru i Sao Paulu, pristalice Bolsonara su se okupile kako bi kritikovale Vrhovni sud Brazila i zahtevale amnestiju za osobe koje su uhapšene zbog napada na vladine zgrade 8. januara 2023. godine. Tada su, nakon inauguracije novoizabranog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, Bolsonarovi sledbenici upali u vladajuće institucije, što je izazvalo široku osudu i pokrenulo suđenja protiv njih.
Tokom protesta, podrška Bolsonaru dolazila je i od parlamentarnih poslanika, a njihovi govori bili su ispunjeni kritikama prema Vrhovnom sudu i načinu vođenja suđenja. Ove kritike su se fokusirale na optužbe da je Bolsonarov pokušaj da poništi rezultate izbora iz 2022. godine bio legitiman, a ne zločin, kako su naveli prisutni parlamentarci. „Mi smo glas Bolsonara. Mi smo vojska slobode i pravde“, poručili su okupljenima, ističući da izbori bez Bolsonara predstavljaju puč.
Paralelno s protestima pristalica Bolsonara, društveni pokreti, sindikati i levičarske stranke su organizovali svoje demonstracije u nekoliko velikih gradova. Njihova tema bila je „život na prvom mestu“, s naglaskom na odbranu nacionalne suverenosti, socijalnu pravdu i oporezivanje superbogatih. Među ključnim zahtevima bila su regulisanje radnog vremena, oporezivanje najbogatijih, kao i veća pažnja prema starijim osobama, ženama, crncima i beskućnicima.
Levičarski poslanik Glauber Braga, tokom svog govora, naglasio je važnost ulice kao sredstva borbe za promenu. „Oni koji imaju moć da definišu pravac naše zemlje su oni koji biraju ulice kao glavno sredstvo borbe“, rekao je, ističući značaj aktivizma i organizovanog otpora protiv trenutne vlasti.
U Sao Paulu, protest je održan na Trgu Republike, gde su se okupljeni pozivali na rešenje pitanja ko zapravo upravlja Brazilom. Tokom manifestacije, lideri su osudili nedavne mere američke vlade pod predsednikom Donaldom Trampom, uključujući sankcije u vezi sa vizama i trgovinskim carinama, koje su, kako su organizatori ukazali, povezane sa suđenjem Bolsonaru.
Demonstranti su takođe delili hranu beskućnicima i ukazivali na problem gladi, policijsku brutalnost, strukturni rasizam i ekonomske nejednakosti. Ove akcije su odražavale širu sliku socijalnih problema u Brazilu i potrebu za hitnim rešenjima. U tom kontekstu, protesti su predstavljali ne samo politički, već i socijalni pokret koji teži većoj pravdi i jednakosti.
Ovi događaji su pokazali da je politička scena u Brazilu duboko podeljena, s obzirom na to da su se na istim ulicama našli i protivnici i pristalice bivšeg predsednika. Očigledno je da je Brazil suočen s izazovima koji sežu daleko iznad same politike, uključujući ekonomske i socijalne aspekte koji zahtevaju hitnu pažnju i delovanje.
Dok se zemlja suočava s ovim tenzijama, važno je zapitati se kako će se razvijati politička situacija u Brazilu u budućnosti, posebno u svetlu sve većih razlika među građanima i različitim interesnim grupama. Na Dan nezavisnosti, koji bi trebao da predstavlja jedinstvo i slobodu, Brazil je ponovo bio podeljen, ostavljajući pitanje stabilnosti i budućnosti zemlje otvorenim.
