BEOGRAD – Vojislav Šešelj, vođa Srpske radikalne stranke, izrazio je uverenje da protesti takozvanih blokadera na Vidovdan nisu postigli značajan uspeh, naglašavajući da su se u odnosu na mart smanjili u broju učesnika. Prema Šešeljevoj analizi, deluje da su građani izgubili interesovanje za ova dešavanja, a on takođe veruje da su protesti podržani od strane stranih faktora, čija je namera da izazovu destabilizaciju Srbije. Šešelj tvrdi da radikalizam koji reprezentuje njegova stranka nije isti kao ekstremizam koji se pripisuje opoziciji.
U međuvremenu, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je oštru kritiku prema protestima, koje je okarakterisao kao teror, koji traje već sedam meseci. Vučić je pozvao nadležne organe, odnosno tužilaštvo, da preduzmu mere protiv onih koji su uključeni u nasilje. Predsednik je naglasio da ne postoje jače snage od države i da se ne razmatraju pomilovanja za počinioce nasilnih dela.
Ova situacija ukazuje na sve veći raskorak između vlasti i opozicije, što je uticalo na političku klimu u zemlji. Protesti su na početku privukli pažnju javnosti, ali se čini da su sada počeli gubiti zamah. Naime, dok su u martu privukli značajan broj ljudi, sada se čini da su demonstranti sve više marginalizovani. Šešelj veruje da su razlozi za to u nezadovoljstvu koje građani osećaju u vezi sa vođenjem trenutne vlasti, ali i u zamoru od stalnih protesta.
Sa druge strane, Vučić ističe da se Srbija suočava s mnogim izazovima, a da su protesti samo odraz nezadovoljstva manjine koja ne razume hitnost situacije. On se takođe osvrnuo na to kako su protesti doprineli stvaranju negativne percepcije Srbije u inostranstvu, ističući da strani investitori prate situaciju i da svaki nemir može uticati na ekonomiju.
U ovom trenutku, politička scena u Srbiji deluje napeta, a s obzirom na to da se bliže izbori, situacija bi mogla postati još složenija. Dok vlast pokušava da kontroliše situaciju i stabilizuje ekonomiju, opozicija, i dalje u potrazi za podrškom građana, pokušava da iskoristi trenutnu političku klimu u svoju korist.
Iako Šešelj izdvaja radikalizam kao suštinski drugačiji od ekstremizma opozicije, mnogi analitičari upozoravaju da je granica između ovih pokreta često zamagljena. Opozicija, s druge strane, ne odnosi se uvek na radikalne prakse, ali zahteva promene u vođenju politike, prenoseći osećaje nezadovoljstva široj javnosti. Kako se izbori bliže, ova tema bi mogla dodatno polarizovati stavove među građanima.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se razvijati situacija i hoće li se protesti ponovo aktivirati sa novim intenzitetom, ili će, poput ovogodišnjih dešavanja na Vidovdan, postati samo sećanje na prošlost koju su mnogi zaboravili.
