Vozači kamiona iz Srbije i Bosne i Hercegovine najavili su da će 26. januara blokirati sve teretne granične prelaze prema zemljama Šengena. Ova odluka doneta je zbog problema koje im stvara novi Entry-Exit sistem (EES), koji beleži ulazak i izlazak prevoznika. Predsednik Udruženja za međunarodni transport iz Srbije, Neđo Mandić, naglasio je da se protesti odnose isključivo na teretne terminale, gde će kamioni biti parkirani tako da se ne može ulaziti ili izlaziti sa robom. „Bukvalno će stati uvoz i izvoz, a lanci snabdevanja bez naših prevoznika praktično ne funkcionišu“, rekao je Mandić.
Mandić je istakao da su poslednje dve godine bile posvećene pokušajima rešavanja problema kroz diplomatske kanale, uključujući pisma Evropskoj komisiji i sastanke u Briselu, ali konkretnih odgovora nije bilo. „Za ovo vreme ništa se nije desilo. Ostavili smo rok od meseci i po dana da se problem reši, ali bez rezultata. Zato smo se odlučili za drastičnije mere protesta“, dodao je.
On je objasnio da EES ugrožava rad prevoznika jer ograničava broj radnih dana unutar Šengena, a postojeće bilateralne kvote za transport ne funkcionišu. „Skoro nijedna zemlja ne izvršava ni 3-5% svojih prevoza prema ugovorima, što znači da praktično sve prevoze naši vozači“, istakao je Mandić.
Protesti će početi 26. januara i neće imati unapred definisan rok trajanja, dok se ne ispune zahtevi prevoznika ili dok Brisel ne pristane na razgovore o preispitivanju šengenskog sistema i EES-a. Mandić je naglasio da protest ne ugrožava putnički saobraćaj, ali da teretni transport može biti potpuno paralizovan dok se ne pronađe kompromis. On takođe smatra da bi problem mogao biti rešen jednostavnim tumačenjem postojećeg sistema za prekogranične radnike, ali da susedne zemlje nisu pokazale volju za razgovor.
Ekonomski analitičar iz Sarajeva, Admir Čavalić, ocenjuje da novi EES izaziva ozbiljne ekonomske probleme za privredu Zapadnog Balkana. On ističe da sistem, prvobitno osmišljen za kontrolu migracija, ugrožava slobodan protok roba i dugoročne lance snabdevanja. „Region Zapadnog Balkana većim delom obavlja trgovinske aktivnosti sa zemljama članicama EU, a novi sigurnosni sistem direktno ometa transport robe“, objašnjava Čavalić.
Prema njegovim rečima, ovo ima dvostruke posledice. Kratkoročno, privreda trpi dodatne transportne i transakcione troškove, dok dugoročno postoji opasnost da transport migrira u druge regione gde može da funkcioniše bez ovih restrikcija. „Lanac snabdevanja u ovom obliku dugoročno nije održiv. Ko poznaje tržište transporta, jasno vidi da ovo vodi ka kolapsu“, upozorava Čavalić.
On dodaje da će efekti ovog sistema biti osetni ne samo u regionu, već i u samoj EU, gde mnoge kompanije zavise od kamionskog transporta sa Zapadnog Balkana. Čavalić smatra da postojeće kvote za prevoz između zemalja Balkana i EU ne funkcionišu kako je predviđeno, što dodatno komplikuje situaciju.
Kada je reč o ekonomskom interesu Brisela i pojedinačnih zemalja članica, analitičar primećuje da prevladavaju sigurnosni i politički interesi, a ne ekonomski. „Vidim interes pojedinačnih zemalja, poput Hrvatske i Slovenije, ali u Briselu postoji spora birokratija koja teško donosi odluke. Dugoročne ekonomske posledice nisu prioritet administrativnog aparata“, navodi Čavalić.
On predlaže da bi rešenje moglo biti revizija EES sistema, razgraničavanjem između transportera koji se bave isključivo robom i onih koji se bave ilegalnim premeštanjem ljudi. „Tako bi se zaštitio ekonomski interes, a sigurnosni problemi migracija ostavili za nadležne“, zaključuje Čavalić.
Ova situacija može imati dugoročne posledice ne samo za privredu Zapadnog Balkana, već i za ekonomiju EU, ukoliko se ne pronađu adekvatna rešenja koja će obezbediti nesmetan protok roba i istovremeno zadržati bezbednosne standarde.
