Vlada Republike Srpske je izrazila protest zbog odluke Slovenije koja je, kako se navodi, jednostrana i politički motivisana, a koja se tiče zabrane ulaska predsedniku Republike Srpske, Miloradu Dodiku, u tu zemlju. U odgovoru, usvojena je recipročna mera koja zabranjuje ulazak slovenačkoj predsednici Nataši Pirc Musar i ministarki spoljnih poslova Tanji Fajon u Republiku Srpsku.
Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne studije u Banja Luci smatra da su razlozi za slovenačku odluku nepoznati, i da će ona negativno uticati na saradnju u regionu. „Ono što možemo pretpostaviti je da je u pitanju pritisak nekih zemalja EU koje imaju loše odnose sa Republikom Srpskom“, rekao je Šolaja, dodajući da je odluka donesena bez obrazloženja i da je to izazvalo zabrinutost.
Šolaja ističe da su dosadašnji odnosi između Bosne i Hercegovine i Slovenije bili na visokom nivou, a da je Republika Srpska imala dobru saradnju sa Slovenijom. „U ovoj situaciji, obrazloženje odluke je izostalo“, naglašava on. Takođe, dodaje da Slovenija nije odgovorna za unutrašnja dešavanja u BiH i da je odluka verovatno rezultat pritiska većih članica EU.
Nakon Slovenije, druge zemlje kao što su Nemačka, Velika Britanija, Poljska i Austrija su preduzele slične korake protiv Dodika, što Šolaja vidi kao deo političkog procesa usmerenog protiv njega i Republike Srpske. On naglašava da je ova odluka verovatno doneta pod pritiskom većih zemalja EU.
Republika Srpska je odgovorila na ovu situaciju tako što je uspostavila recipročne mere, ali u ograničenim kapacitetima. „Ako se imenovane osobe nađu na teritoriji Republike Srpske, biće upozorene da ne mogu ostati i biće ispraćene“, kaže Šolaja. On se takođe osvrće na to da nema jasnih naznaka o stvarnim razlozima za ovakvu odluku.
U međuvremenu, Dodikova poseta Rusiji je deo kontinuirane saradnje, a sastanak sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim je bio fokusiran na trenutnu situaciju u BiH. Šolaja napominje da je Ruska Federacija važan garant Dejtonskog sporazuma i da ima pravo da iznese svoje mišljenje o situaciji.
„U ovom trenutku, situacija u Bosni i Hercegovini je posledica derogacije Dejtonskog sporazuma, a ono što se dešava može se nazvati državnim udarom od strane onih koji nisu sposobni da budu deo zakonodavnog procesa“, smatra Šolaja.
Pored toga, nova vlada Republike Srpske, sa mladim premijerom i novim ministrima, ima ambiciozne planove za prvih 100 dana. „Vlada trenutno dobija novu energiju i fokusiraće se na ekonomiju, socijalnu zaštitu i direktan kontakt sa građanima“, kaže Šolaja, naglašavajući da će vlada raditi proaktivno kako bi ostvarila neposredni kontakt sa lokalnim zajednicama.
Ministri su već pokazali značajan angažman u prvih nekoliko dana, a plan je da se sednice vlade održavaju širom Republike Srpske kako bi se ostvario direktniji odnos s građanima. „Cilj je da se aktivno provode politike i projekti koji su u toku“, dodaje Šolaja.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da politička situacija u regionu ostaje napeta, a odluke koje donose vlade imaju dalekosežne posledice po međusobne odnose i stabilnost u regionu. S obzirom na trenutne okolnosti, budućnost regionalne saradnje se čini neizvesnom, dok se politički pritisci i nesuglasice nastavljaju.
