U decembru 2026. godine navršava se 20 godina od potpisivanja Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) od strane zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj sporazum je 2006. godine postavljen kako bi se stvorila zona slobodne trgovine i eliminisale carinske barijere, čime su potpisnice želele da podstaknu regionalni ekonomski razvoj i približe se Evropskoj uniji. Ipak, tokom godina, sporazum je naišao na brojne prepreke, a članice EU su se povukle iz njega.
Ministarstvo za evropske integracije ističe da je stvaranje zone slobodne trgovine pokazalo opredeljenost zemalja Zapadnog Balkana ka zajedničkoj ekonomskoj politici i razvoju. Ova perspektiva je važna za budućnost regiona i njegovu aspiraciju ka članstvu u EU. Međutim, kako se pokazalo, sprovođenje CEFTA sporazuma nije bilo jednostavno. Branko Azeski, predsednik Privredne komore Severne Makedonije, je 2019. godine na Kopaonik biznis forumu izjavio da CEFTA više ne funkcioniše jer ne postoji mehanizam za sankcionisanje kršenja sporazuma.
Zemlje članice CEFTA su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i UNMIK/Kosovo, pri čemu UNMIK predstavlja Kosovo na sastancima. Cilj CEFTA je olakšati trgovinu između ovih zemalja, ali tenzije između Beograda i Prištine dodatno otežavaju odlučivanje unutar sporazuma, jer sve odluke moraju biti donete jednoglasno. Na primer, uvođenje taksi od 100% na robu iz centralne Srbije od strane Prištine 2018. godine direktno je prekršilo sporazum.
S obzirom na trenutne izazove, Evropska unija je ponudila plan rasta za Zapadni Balkan koji uključuje stvaranje jedinstvenog tržišta i pristup EU tržištu. Iz Privredne komore Srbije (PKS) navode da je robna razmena Srbije sa regionom gotovo udvostručena od početka primene CEFTA. U 2008. godini iznosila je 3,35 milijardi evra, a do 2024. godine dostigla je 6,5 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 94% u odnosu na 2008. godinu.
Trgovina unutar regiona i dalje ostaje ispod potencijala, čineći samo oko 20% ukupne trgovine, dok unutar EU taj udeo prelazi 60%. Srbija je prošle godine izvezla robu u vrednosti od 4,8 milijardi evra, dok je uvezla 1,7 milijardi evra. Ovo ukazuje na to da Srbija ima značajan suficit u trgovini sa članicama CEFTA. Ipak, procenat izvoza na tržišta CEFTA članica opao je sa 28% na 16,3% u korist drugih tržišta, dok je uvoz iz CEFTA članica povećan za 79% u odnosu na 2008. godinu.
Pored ovih statističkih podataka, PKS naglašava da je CEFTA okvir postao zastareo i neadekvatan za trenutne izazove. Proces donošenja odluka unutar CEFTA je spor i zahteva saglasnost svih članica, što dodatno otežava prilagođavanje promenjenim okolnostima. Zbog ovih problema, predloženo je unapređenje CEFTA okvira.
Moguće reforme uključuju primenu principa „priznavanje usvajanjem“, gde bi se pravila usklađena sa EU priznala regionalno, čime bi se smanjilo dupliranje i ubrzalo usklađivanje sa jedinstvenim tržištem. Takođe, predložena je osnivanje Regionalne radne grupe za implementaciju, koja bi uključivala ključne ministre i privatni sektor, kako bi se osigurala relevantnost i odgovornost u sprovođenju Akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog tržišta.
U 2025. godini, CEFTA region će biti drugi po važnosti trgovinski partner Srbije, sa suficitom od 2,9 milijardi evra. Izvoz u Bosnu i Hercegovinu je povećan na 2,05 milijardi evra, dok je uvoz porastao na 1,23 milijarde evra. U međuvremenu, izvoz u Severnu Makedoniju porastao je na 1,07 milijardi evra, dok je uvoz ostao nepromenjen. Ove statistike ukazuju na rast trgovinske razmene unutar regiona, ali i na potrebu za bržim i efikasnijim mehanizmima za rešavanje postojećih problema i izazova CEFTA sporazuma.
