Evropski savet je na samitu EU 18. decembra usvojio zaključke koji obuhvataju ključna pitanja o kojima je razgovarano, uključujući situaciju u Ukrajini, proširenje EU, stanje na Bliskom istoku, pitanja odbrane i bezbednosti, migracije, kao i borbu protiv dezinformacija.
Tokom samita, održana je strateška diskusija o budućem putu proširenja Unije, naglašavajući važnost ovog procesa kao geostrateške investicije u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet. Kako je navedeno, proširenje je ključni pokretač poboljšanja ekonomskih i socijalnih uslova za evropske građane, smanjenja razlika među državama članicama i očuvanja vrednosti na kojima je EU zasnovana.
U zaključcima se ističe da i buduće države članice i sama EU moraju biti spremne u trenutku pristupanja. Zemlje koje teže članstvu treba da nastave sa reformama, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu sa principima pristupnog procesa zasnovanog na zaslugama, uz podršku EU. Paralelno, Unija treba da postavi potrebne unutrašnje temelje i reforme koje će ojačati njen suverenitet.
Kako bi se proces proširenja efikasno odvijao, Evropski savet poziva Evropsku komisiju da predstavi detaljne preglede politika koje će omogućiti napredak. U vezi sa situacijom u Ukrajini, usvojen je plan o dodeli zajma Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra za period 2026-2027. godine. Ovaj zajam će biti obezbeđen zaduživanjem EU na tržištima kapitala, uz podršku budžetskog prostora EU, pri čemu se naglašava da mobilizacija sredstava neće uticati na finansijske obaveze Češke, Mađarske i Slovačke.
Kada je reč o Bliskom istoku, Evropski savet je pozdravio usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 2803, koja se odnosi na osnivanje Odbora za mir i privremenih Međunarodnih stabilizacionih snaga. Savet je pozvao sve strane da u potpunosti sprovedu ovu rezoluciju, naglašavajući posvećenost EU međunarodnom pravu i mirnom rešenju sukoba, zasnovanom na principu rešenja dve države.
Takođe, Savet je osudio porast nasilja doseljenika prema palestinskim civilima i pozvao vladu Izraela da se pridržava svojih obaveza prema međunarodnom pravu. U kontekstu situacije u Libanu, pozvane su sve strane da rade na deeskalaciji, kao i na potpunom razoružanju Hezbolaha i drugih nedržavnih oružanih grupa.
Što se tiče Sirije, Evropski savet je ponovo izrazio podršku mirnoj i inkluzivnoj tranziciji, naglašavajući važnost zaštite prava svih etničkih i verskih zajednica. U zaključcima se takođe snažno osuđuju svi nedavni hibridni napadi na EU i njene članice, pozivajući na hitne mere za jačanje otpornosti i zaštitu kritične infrastrukture.
Evropski savet je pozdravio usvajanje Uredbe koja se odnosi na podsticanje investicija u odbrambeni sektor u okviru budžeta EU, kao i Plan za transformaciju odbrambene industrije. Istaknuta je potreba za ubrzanim radom na svim identifikovanim oblastima, uključujući zakonodavne inicijative vezane za odbrambenu spremnost.
Savet je izrazio saučešće porodicama žrtava napada u Sidneju, istovremeno se solidarišući sa Australijom i jevrejskim zajednicama širom sveta. Osudio je sve oblike antisemitizma, mržnje, netolerancije i rasizma, pozivajući Komisiju i države članice da pojačaju napore u borbi protiv antisemitizma i zaštiti jevrejskih institucija.
Na kraju, naglašena je važnost jačanja demokratske otpornosti Evrope, uz potrebu za suzbijanjem dezinformacija i zaštitom slobodnih medija. Evropski savet je pozvao Komisiju da razvije makroregionalnu strategiju EU za Atlantik do juna 2027. godine, uzimajući u obzir postojeće strategije i akcione planove.
